Divlje životinje koje doživljavaju traume imaju upola manje šanse da prežive, otkriva nova studija

Foto: Shutterstock/Dey Pritam

Poznato je da traume iz detinjstva, ili loše iskustvo ponekad imaju trajne posledice po zdravlje i dobrobit ljudi sve do odraslog doba. Iako su posledice problema iz mladosti dobro istražene kod čoveka, ljudi nisu jedini koji doživljavaju ovakve probleme.

Ako ste udomili psa iz azila, verovatno ste bili svedoci kako je zlostavljanje ili zanemarivanje koje je doživeo uticalo na njegovo ponašanje. Ljubimci koji iskuse traume obično su nervozniji ili reaktivniji, a slične nevolje doživljavaju i divlje životinje. Iako se njihova negativna iskustva tumače kao deo života u divljini, ona ostavljaju doživotne posledice, kao traumatični događaji kod ljudi i kućnih ljubimaca, piše Livescience.

widget_recommended

Kako traumatična iskustva životinja utiču na način na koji se ponašaju i preživljavaju u divljini? Mnoge studije pokazale su važnost ranih životnih iskustava u oblikovanju načina na koji se jedinke razvijaju. Međutim, istraživači znaju manje o tome kako se višestruki, različiti slučajevi stresora mogu akumulirati u telu životinje i kakav je njihov sveukupni uticaj na njenu dobrobit.

Divlje životinje suočavaju se sa mnogim stresorima: oni se takmiče za hranu, rizikuju da ih pojedu grabljivci, pate od bolesti i bore se sa ekstremnim vremenskim uslovima. I kao da život u divljini nije dovoljno težak, ljudi im dodaju dodatne stresore kao što su hemijsko, svetlosno i zvučno zagađenje i uništavanje prebivališta. S obzirom na rasprostranjeni gubitak biodiverziteta, razumevanje načina na koji životinje reaguju na ove stresore i kako su oštećene može pomoći grupama za očuvanje da ih bolje zaštite. Ipak, sabiranje raznolikosti stresora nije lak podvig. Da bi se dobio odgovor na ovu potrebu i demonstrirao kumulativni uticaj višestrukih stresora na životinje, istraživački tim je odlučio da razvije indeks za divlje životinjem zasnovan na psihološkim istraživanjima ljudskih trauma iz detinjstva.

Kumulativni indeks nesreće

0:38

0:24

Rezultati negativnih iskustava iz detinjstva opisuju količinu nedaća koju je neka osoba doživela u ranijeim godinama. Ovaj indeks sabira u jedan rezultat sve neželjene događaje - uključujući oblike zanemarivanja, zlostavljanja ili druge disfunkcije u porodici - koje je pojedinac doživeo tokom detinjstva. Ovaj rezultat može se koristiti za predviđanje zdravstvenih rizika u kasnijim periodima života, kad je reč o hroničnim zdravstvenim stanjima, mentalnim bolestima ili čak ekonomskom statusu.

A šta je sa divljim životinjama: može li se koristiti slična vrsta rezultata ili indeksa za predviđanje negativnih ishoda njihovog preživljavanja i identifikovanja rizičnih pojedinaca i populacija? Ovo su pitanja na koja treba da odgovori istraživački tim koji je napravio "kumulativni indeks nedaća", sličan rezultatu negativnih iskustava iz detinjstva, ali za divlje životinje.

Ovaj metod korišćen je radi sticanja uvida u opstanak i dugovečnost populacije mrmota žutog stomaka.

Foto: Shutterstock/wanderlustTH

Studija slučaja mrmota

Mrmoti žutog stomaka proučavani su u Koloradu, u biološkoj laboratoriji Rocky Mountain od 1962. godine. Ove životinje su aktivne danju i žive u kolonijama, na jednom mestu, u jazbinama raštrkanim po malom, definisanom geografskom području.

Veličina kolonije i broj jedinki koje borave u njoj varira iz godine u godinu, ali se obično sastoje od srodnih ženki koje ostaju unutar kolonije, dok se mužjaci sele da bi pronašli novu koloniju. Ove životinje hiberniraju u većem delu godine, a aktivne su između aprila i septembra, kad su naučnici svakodnevno posmatrali sve kolonije i pojedinačne životinje u populaciji (preko 200 jedinki samo u 2023). Mrmoti su obeležavani posebnim simbolima na leđima, a na uši su im postavljane "markice" kako bi kasnije bile identifikovane.

Mrmoti žive do 15 godina u idealnim uslovima, a naučnici su dobili detaljne informacije o životnim iskustvima pojedinačnih mrmota iz skoro 30 generacija i o svemu onome što je uticalo na trajanje njihovog životnog veka. Izvori njihovih problema bile su ekološke promene, u vidu kasnog proleća, letnje suše i velikog broja predatora. U studiju su bile uključene i nevolje ženki-majki sa manjom telesnom težinom ili ženkama pod stresom, kasno rođenje mladunaca, odvikavanje od majke, gubitak majke... Model je takođe uključivao demografske mere kao što je rođenje u velikom leglu ili veliki broj braće i sestara u leglu.

Foto: Shutterstock/Gertjan Hooijer

Istraživanje se odnosilo isključivo na ženke, jer su one bile stalni stanovnici teritorije. Neke ženke rođene u leglu sa mnogo mužjaka poprimile su muške manire, verovatno zbog visokog nivoa testosterona u materici majke. Ženke se ponašaju više kao mužjaci, ali to skraćuje njihov životni vek i reproduktivni učinak. Prema tome, izveden je zaključak da mnogo braće u leglu nije dobro za ženke. Količina neželjenih događaja koje mrmot rano doživi objašnjava razlike u njegovom preživljavanju. Doživljavanje čak samo jedne nevolje pre druge godine života prepolovljava šanse odraslog mrmota da preživi, bez obzira na vrstu problema koji doživi.

Nekoliko drugih studija koristilo je indeks sličan rezultatu negativnih iskustava u ranom uzrastu divljih primata i hijena, sa uglavnom sličnim rezultatima. Bolje razumevanje načina na koji se životinje suočavaju sa višestrukim izvorima nedaća može da utiče na njihov životni vek, a ovi rezultati mogu da pomognu u identifikaciji rizičnih populacija koje zahtevaju pomoć da bi se sačuvale.

Umesto da se ljudi posvete eliminaciji jednog stresora koji ima najjači efekat na vrstu, ovaj pristup bi mogao da smanji ukupan broj stresora koje vrsta doživljava. Promena vremenskih obrazaca vođena globalnim trendovima zagrevanja može stvoriti nove stresore koji ne mogu da se eliminišu, ali se može smanjiti kontakt životinja sa ljudima u određenim periodima godine tako što će se onemogućiti pristup ili obezbediti dodatna hrana koja će zameniti resurse nedostupne usled loših vremenskih uslova.

Iako je ovaj indeks još u ranom razvoju, jednog dana će biti od velike pomoći istraživačima da saznaju kako se životinje prilagođavaju stresu u divljini.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.