U zubima drevnih lavova pronađena ljudska DNK: Otkriće potvrdilo mračnu legendu o ljudožderima iz Kenije

Foto: Wikipedia/Superx308 Jeffrey Jung email: superx308 at gmail.com

Ako im se pruži šansa, lavovi će povremeno sažvakati Homo sapiensa koji zaluta na njihovu teritoriju. Srećom, retkost je da velike afričke mačke imaju naviku da love ljude. Postoje izuzeci, a jedan od najozloglašenijih dogodio se u kenijskom regionu Cavo 1898. godine, kada su dva mužjaka lava mesecima terorisali radnike koji su gradili železnički most preko reke Cavo, piše Sciencealert.

Sačuvani zubi ovih lavova, koji su dugo smatrani ljudožderima, otkrivaju sve tajne, uključujući i onu da su zaista jeli ljude, a na njima i u njima postoje tragovi koji objašnjavaju zašto su to radili.

widget_recommended

Koristeći dostignuća u tehnikama sekvenciranja i analizama stare i devastirane DNK, naučnici iz SAD i Kenije istraživali su životinjske dlake, ali i ostatke ljudske kose, zaglavljene u zubima lavova, i objavili rezultate studije koja je obelodanila koje su sve životnje jeli ovi afrički predatori. Studija pomaže ne samo u proveri činjenica o lavovima ljudožderima, već i da se bolje razume šta je nateralo ove divlje mačke da love i jedu ljude.

Besomučan lov na ljude, lavovi bili drski i uporni

Prvi izveštaji o napadima lavova počeli su u martu 1898. godine, ubrzo nakon dolaska potpukovnika Džona Henrija Patersona, oficira i inženjera britanske vojske koji je nadgledao projekat povezivanja unutrašnjosti Kenije i Ugande železnicom.

0:29

0:24

Britanci su doveli hiljade radnika za izgradnju mosta, uglavnom iz Indije, smeštajući ih u ogromne kampove. Paterson je u početku sumnjao u izveštaje o dvojici radnika koje su oteli lavovi, ali je poverovao u njih nedeljama kasnije kada je Ungan Sing, indijski vojni oficir u njegovoj pratnji, doživeo istu sudbinu. Paterson je tu noć proveo na drvetu, zarekavši se da će ubiti lava ako se vrati. Slušao je zloslutnu riku, a potom je nastala tišina koju je ubrzo prekinula galama pomešana sa kricima koji su dopirali iz drugog kampa. Sledećeg jutra Paterson je saznao da je lav napao drugi deo logora. Tako je započeo lov na krivce: dva velika mužjaka lava bez griva. Lavovi bez griva su češći u nekim regionima, uključujući Cavo, verovatno zbog lokalne klime ili vegetacije.

Foto: Shutterstock/Arend van der Walt

Napadi su iznenada prestali na nekoliko meseci, pisao je Paterson, iako se "s vremena na vreme čulo za njihova zlodela u drugim sredinama". A onda su se lavovi vratili i bili su još drskiji: umesto da napadaju pojedinačno kao ranije, često su zajedno ulazili u logore. Paterson je tog decembra na kraju ubio oba lava. On je zadržao trupla lavova i na kraju ih prodao Prirodnjačkom muzeju Field u Čikagu 1925. godine. Decenijama kasnije, kada je ekolog Tomas Nosk, upravnik muzejskih zbirki, pronašao lobanje lavova u magacinu, primetio je čuperke dlaka zaglavljene u otkrivenim šupljinama zuba.

Lavovi lovili ljude iz kampa zbog oštećenih zuba

Neki naučnici nagađaju da su lavovi lovili ljude zbog oštećenih zuba, što im je otežavalo savladavanje većeg plena. Naučnici su sproveli dubinsku studiju dlaka, uključujući mikroskopske i genomske analize. Prvo su morali da potvrde starost dlake, tražeći u DNK ostatke koji se obično nalaze u drevnoj DNK. Kada su uzorci verifikovani, autori su se vratili na mitohondrijalnu DNK koja može da bude sačuvana u dlaci. Pošto je mitohondrijski genom manji od nuklearnog genoma, lakše ga je rekonstruisati u potencijalnim vrstama plena. Dlake nisu bile u dobrom stanju, ali su imale upotrebljivu mtDNK.

Neke dlake su potekle od samih lavova, a ostatak je sačuvan posle konzumacije lokalnih kopitara, sa jednim značajnim izuzetkom. Zubi ovih zloglasnih ljudoždera su, u stvari, sadržali ljudsku kosu. Analiza DNK dlake identifikovala je žirafu, čoveka, oriksa, vodenog bivola, gnua i zebru kao plen, kao i dlake koje potiču od lavova. MtDNK lavova govori o tome da su bili braća i da su pojeli najmanje dve žirafe i zebru.

Foto: Wikipedia/Superx308 Jeffrey Jung email: superx308 at gmail.com

Tim je napravio bazu podataka profila mtDNK za potencijalne vrste plena koje su zauzimale stanište lavova 1898. godine. Pronalaženje mtDNK gnua je bilo čudno, jer su najbliži gnuovi tada živeli oko 50 milja daleko. Ali kada je Paterson prijavio produženo zatišje u napadima, možda su lavovi lovili gnuove u daljim regijama. Pronađena je i samo jedna bivolja dlaka, pa je nedostatak ovog plena moguće objašnjenje zašto su lavovi jeli ljude.

"Paterson je vodio terenski dnevnik tokom boravka u Cavou“, kaže paleoantropolog Džulijan Kerbis Peterhans sa Ruzvelt univerziteta i Field muzeja. "Ali on nikada nije zabeležio da je video bivole ili autohtona goveda".

Goveđa kuga, virusna bolest kopitara, uneta je iz Indije u Afriku i uništila je bivole i goveda širom regiona krajem 19. veka, verovatno nateravši neke lavove da pronađu novi plen.

Studija je objavljena u Current biology, a istraživači su odlučili da ne sprovode dalju analizu ljudskih dlaka kako bi identifikovali potencijalne žrtve.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.