Na licu imaju prepoznatljivu šaru "suze koja klizi": Mali sisari sa Himalaja kojima je najveća pretnja čovek

Foto: Shutterstock/Paolo Gallo

Svake godine, treća subota u septembru posvećena je medvedićima koji se od milošte nazivaju male vatrene lisice: reč je o crvenim pandama čiji se dan u svetu obeležava ove godine 21. septembra.

Međunarodni dan crvenih pandi želi da se proširi svest javnosti o još jednoj vrsti koja je blizu izumiranja. Pokrenula ga je Mreža crvenih pandi 2010. godine, a prvi Međunarodni dan životinja nalik rakunima obeležen je u septembru iste godine.

Preporučujemo

Crvene pande potiču sa istočnih Himalaja i još se mogu naći u divljoj prirodi kojom lutaju. Većinu vremena provode na drveću i spavaju na visokim granama. Hranu uglavnom traže noću, ali jedu i u tmurnim satima sumraka i zore.

Ova stvorenja doživljavaju sve veći gubitak staništa i hrane što dovodi do opadanja njihove populacije. Sa manje od 10.000 crvenih pandi u divljini, napori se svake godine udvostručuju da se pomogne ovim simpatičnim sisarima.

1:34

0:24

Crvene pande su male i obično porastu do veličine kućne mačke. Njihovi veliki, žbunasti repovi čine da ove životinjice izgledaju veće. One jedu bambus, ali i mnoge druge namirnice - voće, žir, korenje, pa čak i jaja. Kao džinovske pande, imaju produženu kost ručnog zgloba koja "radi" kao palac i pomaže im da se drže dok se penju.

Sve manje mogućnosti za život u prirodnom prebivalištu i nestajanje resursa hrane stvaraju probleme opstanku crvenim pandama zbog kojih i jeste ustanovljen njihov Međunarodni dan.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.