"Ugušio se sopstvenim jezikom“: Ovako volonter iz azila opisuje smrt životinje koja je stradala od vrućine

Ovan po imenu Soli nije imao lak početak u životu, ali je izgledalo da će biti bolje. Kada je pronađen u polju, prekriven crvima, Soli se oporavio, uprkos sumnjama veterinara, i nastavio da živi u azilu za životinje. Soli se sprijateljio sa ovcom Star i postao "srećni ovan koji skakuće", kako su govorili njegovi spasioci. Ali Soli, nazvan po španskoj reči za sunce, nije mogao da se nosi sa vrućinom koja je okovala Majorku u Španiji. Razboleo se nakon ujeda zaraženog komarca.

"Na dan kada je uginuo bilo je 40 stepeni Celzijusa, a on se ugušio sopstvenim jezikom", rekla je Nikol Idn koja vodi utočište za napuštene životinje na Majorki. Muve su ubrzano prekrivale Solijevo telo, pa je Idn rukama iskopala plitak grob i uz suze sahranila Solija, žureći da spasi od smrti druge životinje koje su se takođe pekle na vrelom suncu.

Agonija životinja pogođenih nesnosnim vrućinama

Ljudi nisu jedini koji su pogođeni nesnosnim vrućinama. Od pasa čije se šape gore od opekotina na vrelim trotoarima do koala koje ne mogu da pobegnu od požara koji se brzo šire, životinjski svet prolazi kroz agoniju zbog prezasićenosti zagađenjem gasovima staklene bašte zbog čega su toplotni talasi sve topliji i duži.

Na neki način, situacija u azilima za životinje tokom vrućina oslikava situaciju u bolnicama širom sveta: prvo umiru najstariji, najbolesniji i najmlađi. Suša otežava dostavu vode loše izgrađenim objektima koji se oslanjaju na volontere.

"Konstantno brinemo da će životinje, ako predugo okrećemo leđa, skončati od toplotnog udara", rekla je Idn koja je izgubila psa zbog vrućine, a sumnja da su kokoške i zamorci takođe stradali zbog vrućina.

Najčešće žrtve među životinjama su kućni ljubimci ili stoka. Ali, ova šteta seže duboko u divljinu: klimatske promene jedan su od 5 ključnih pokretača "neviđenog" i "ubrzanog" umiranja divljih životinja širom sveta, navodi se u izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i usluge ekosistema, vodećeg naučnog autoriteta za biodiverzitet.

Ben Čerč, vatrogasac iz Zapadne Australije, kaže da je surova realnost njegovog posla da gleda mrtva i spaljena stvorenja koja su se borila u požarima. On je u pepelu pronašao tela životinja velikih poput kengura i emua.

"Noć sakrije mnogo toga, ali danju vidite nivo uništenja", kaže Ben.

Skoro tri milijarde životinja ubijeno je ili raseljeno u razornoj sezoni šumskih požara u Australiji 2019. i 2020. godine, piše u naučnom izveštaju koji je objavio WWF Australija. U odvojenoj studiji o torbarima – kenguru, koali, valabiju i oposumu - otkriveno je da su stope spasavanja i rehabilitacije ovih vrsta bile niže od očekivanih.

Čerč, koji je svojevremeno pozirao sa životinjama za kalendar australijskih vatrogasaca, radi prikupljanja novca za kupovinu mobilnog objekta u kojoj je oformljena bolnica za divlje životinje Bajron Bej, rekao je da je deo rešenja navođenje ljudi da više brinu o šteti koju sami nanose staništima životinja.

"Životinje osećaju istu muku i bol kao i ljudi kada izgube svoje domove u požarima", rekao je Čerč.

Toplotni talasi u moru izbeljuju korale

Ali jaz u empatiji je teže premostiti za neke životinje nego za druge. Kada je Hugo Harison prvi put postao pomorski naučnik, privukla ga je želja da istraži podvodni svet. Počeo je da radi na koralima, koji se sastoje od ogromnog broja pojedinačnih životinja polipa. Toplotni talasi izbeljuju njihove šarene grebene i pretvaraju ih u bele kosture.

"Kao dete video sam svet iz svoje mašte", rekao je Harison koji na Univerzitetu u Bristolu proučava kako se korali oporavljaju posle toplotnih talasa. On kaže da ronjenje među koralima izbeljenim toplotnim talasom može da se uporedi sa šetnjom šumom posle požara.

Međuvladin panel za klimatske promene otkrio je da će 70 do 90 posto tropskih korala biti uništeno globalnim porastom temperature od 1,5 stepeni Celzijusa, a "praktično svi" će biti izgubljeni ako temperatura poraste za cela 2 stepena.

(Theguardian/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.