Zapanjujući video snimak: Šimpanze tečno izgovaraju ljudske reči, naučnici potcenili njihovu inteligenciju

Foto: Shutterstock/Patrick Rolands

Naučnici decenijama istražuju pretpostavku da razlike u mozgovima primata objašnjavaju zašto samo ljudi mogu da izgovaraju reči. Ali, proučavajući dve šimpanze u javno dostupnom kućnom video snimku i dokumentarcu iz 60-ih godina prošlog veka, fonetičar i kognitivni naučnik KTH Kraljevskog tehnološkog instituta Aksel Ekstrom i njegove kolege smatraju da je ova pretpostavka zasnovana na loše ostavljenoj hipotezi o tome da šimpanze ne umeju da govore.

U najbovijoj studiji, objavljenoj u Scientific Reports, prenosi Sciencealert, pretražujući stare javne video zapise, Ekstrem i tim pronašli su dve šimpanze na različitim kontinentima koje izgovaraju ono što zvuči kao reč "mama" kojoj su ih navodno naučili njihovi negovatelji koji govore engleski.

"Tvrdi se da je "mama" bila jedna od prvih reči koje su se pojavile u ljudskom govoru", objašnjavaju istraživači.

0:24

1:01

Glas "m" je uobičajen u jezicima sveta i često je jedan od prvih zvukova koje deca izbogove, tako da je obrazac "m-samoglasnik-m" relativno lako proizvesti, odnosno izgovoriti. Zajedno sa ranijom studijom, u kojoj je Ekstrem analizirao zvučni snimak treće šimpanze u TV filmu iz prošlog veka, izgovarajući reči "tata" i "šolja", rezultati nagoveštavaju da su mozgovi šimpanzi sposobni da zapamte i emituju neke zvuke koje čuju.

Ovi rezultati samo potvrđuju sve više dokaza o tome da veliki majmuni uče "glasovnu produkciju", pišu istraživači. To znači da bi neurološki audiovokalni sistem, koji se samostalno razvio i kod ptica pevačica, mogao biti mnogo stariji nego što se misli.

Video zapis šimpanze Džonija koji izgovara reč "mama" snimljen 60-ih godina 20. veka.

Jedan od video snimaka prikazuje šimpanzu Džonija iz azila za primate "Suncoast" na Floridi. Vlasnik video snimka kaže da je Džoni svima govorio "mama" i da je znao kako će mu "mama" dati sve što bude poželeo da jede. Šimpanze obično preferiraju gestove nad zvukom kada komuniciraju jedne s drugima u divljini, ali koriste i različite vokalizacije. Štaviše, njihov jezik zasnovan na gestu je strukturiran baš kao i vokalni jezik čoveka: poznato je da giboni proizvode više od 20 različitih zvukova sa različitim značenjima.

Prethodni izveštaji o govoru primata su "odbačeni u nedostatku rigorozne analize", ali sve ovo pokazuje da odsustvo dokaza nije isto što i dokaz odsustva, tvrde Ekstrem i tim. Životinje uključene u čuvene projekte jezika velikih majmuna od pre 50 godina bile su podvrgnute neprirodnim uslovima, uključujući društvenu izolaciju i zanemarivanje, često nakon što su traumatično udaljene od majke ili porodice, što nije dopuštalo ovim društvenim i visokointeligentnim primatima da valjano predstave svoje sposobnosti.

Pokušaji da se izbegne humanizovanje životinjskih subjekata ponekad su stvarali pristrasnost u suprotnom ekstremu, doprinoseći tome da se životinjska inteligencija još više potceni. To ipak nije bila prepreka da se izvede zaključak: veliki majmuni mogu da izgovore ljudske reči, a za neuspešnu demonstraciju ove tvrdnje pre pola veka krivi su isključivo naučnici, a ne životinje.

Snimak godile Koko, koja je uginula 2018. godine, prikazuje kako se koristila znakovnim jezikom u sporazumevanju sa ljudima.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.