Neverovatne činjenice o jezicima 20 životinja: Neke jezikom mogu da očiste uši, druge ga omotavaju oko glave

B. P.
B. P.    ≫   
Čitanje: oko 7 min.
  • 0

11. Žaba

Jezik kod životinja Foto: Shutterstock/funstarts33

Žabe su poznate po svojim brzim jezicima: više od 4.000 vrsta žaba može da zgrabi plen svojim jezikom brže nego što ljudsko oko može da trepne. Žablja usta imaju jedinstvenu anatomiju: za razliku od ljudi, žablji jezici su povezani sa prednjom stranom donje vilice, nisu na zadnjem delu grla. Osim brzine, žablji jezik je i veoma jak: tako jezik rogate žabe može da povuče predmete koji su oko 1,4 puta veći od težine žabe.

12. Gušter sa plavim jezikom

Jezik kod životinja Foto: Pixabay/mrskirk72

Gušter skink sa plavim jezikom je starosedelac Australije i Nove Gvineje i koristi svoj živopisni plavi jezik da uplaši predatore. Kad je ugrožen, on nadima telo da bi izgledao veće, otvara usta i šišti dok splazi jezik.

13. Orao

Jezik kod životinja Foto: Pixabay/rwinkelmann

Orlovi imaju jezike sa papilama okrenutim unazad koje im pomažu da progutaju plen. Kada roditelji orlovi hrane ptiće, oni jezikom sklanjaju veće kosti, komade krzna i oštra pera koja bi mogla da dovedu do gušenja.

14. Aligatorska kornjača

Aligator kornjača Foto: FWC/MEGA / The Mega Agency / Profimedia

Aligatorska kornjača (Macrochelis temminckii) koristi pametno svoj mali ružičasti jezik kao mamac za pecanje. Iako ove kornjače traže hranu duž dna reka, jezera i močvara, one mogu mirno da leže otvorenih usta i da migolje jezik dok čekaju da se upeca riba koja pogrešno proceni jezik, misleći da je crv.

15. Papagaj

Jezik kod životinja Foto: Pixabay/congerdesign

Kako papagaji oponašaju ljudski govor: ispostavilo se da prilagođavaju svoj okretni, mišićavi jezik tako da modulira zvuk koji dolazi iz grla. U jednom malom eksperimentu, repozicioniranje jezika pet mrtvih papagaja monaha, čiji su vokalni trakti bili povezani sa sistemima zvučnika, dovelo je do promena u visini i jačini zvuka, što je ključno za formiranje samoglasnika u govoru.

16. Carski tamarin

Šuma u ulozi apoteke: crni lavlji tamarin Crni lavlji tamarin Foto: Shutterstock

Carski tamarini (Saguinus imperator) imaju dobro poznatu naviku: kad su nezadovoljni, oni trzaju jezikom i brzo ga pomeraju, izbacujući ga iz usta i ubacujući ga nazad. Carski tamarin komunicira pištavim pozivima, cvrkutanjem, šištanjem i izrazima lica koji, u kombinaciji sa palacanjem jezikom, pomažu da njegov čopor ostane na okupu ili da ih upozori na opasnost.

17. Muva

Jezik kod životinja Foto: Pixabay/roverhate

"Dlakavi dodatak" koji visi iz usta muve može izgledati kao jezik, ali nije: naučnici ga zovu labelum i to je primarni organ ukusa voćne mušice Drosophila. Jezik je pričvršćen za mušičin "nos" koji liči na slamku i omogućava joj da guta hranu. Muve su poznate po tome da kidišu na ostatke hrane: one povraćaju pljuvačku i sokove za varenje na hranu pre nego što je pojedu, jer ove kiseline rastvaraju ono što muva želi da pojede.

18. Džinovski mravojed

Jezik kod životinja Foto: Pixabay//veverkolog-

Džinovski mravojed (Myrmecophaga tridactyla) nema zube, ali mu nisu ni potrebni i umesto njih koristi svoj otprilike 60 cm dug jezik da pojede do 30.000 mrava i termita dnevno. Njegov uski jezik nalik špageti, koji je pričvršćen za grudnu kost, prekriven je sićušnim bodljama okrenutim unazad i lepljivom pljuvačkom što mu pomaže da hvata male insekte. Jezik mravojeda je takođe brz: može da uleti i izađe iz usta do 150 puta u minuti.

19. Kameleon

Bebe kameleoni Foto: Facebook/tarongazoo

Kameleoni su relativno spora stvorenja, ali njihovi jezici dugi 50 cm su dovoljno brzi da uhvate leteće insekte, kao što su skakavci i bogomoljke. Vrh kameleonovog jezika je mišićna lopta koja se, kada udari u plen, pretvara u usisnu čašu. U trenutku kada se plen zaglavi, gmizavac uvlači jezik nazad u usta, gde njegove snažne čeljusti zgnječe ulov.

20. Kolibri

Jezik kod životinja Foto: Shutterstock/Erik Alpizar

Uloga jezika kolibrija bila je pogrešno shvaćena više od 180 godina, sve dok studija iz 2015. nije to ispravila. U početku su naučnici mislili da jezici kolibrija imaju kapilarno dejstvo i da tečnost u njemu može da teče kroz uske kanale, čak i protiv gravitacije - da bi izvukli cvetni nektar. Ali, jezik kolibrija deluje kao elastična mikropumpa: ubrzani video snimci pokazali su da kolibri spljošti vrh ispruženog jezika o željeni cvet, a zatim preoblikuje jezik tako da može da se napuni nektarom. Zatim se vrh jezika savija što proizvodi energiju koja izvlači nektar iz cveta. Ovaj proces omogućava ptičici da guta hranu velikom brzinom.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Malo levo, pa desno: Kameleon zaigrao na pesku

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari