Neverovatne činjenice o jezicima 20 životinja: Neke jezikom mogu da očiste uši, druge ga omotavaju oko glave

Foto: Shutterstock/Cathy Keifer

Iako mnogi misle da je nebitan, jezik - pogotovo kod životinja - veoma je važan mišićni organ. Kod čoveka jezik ima višestruku ulogu i služi za disanje, degustaciju, gutanje, govor, dok kod životinja ovaj mišić varira u boji, obliku, dužini i funkciji. Dok je ljudski jezik ružičast i obično dug malo više od 7,5 cm, mravojed ima jezik dugačak 60 cm, dok neki gušteri imaju jezik bleštavo plave boje, piše Livescience.

Evo šta biolozi kažu o 20 neverovatnih životinjskih jezika.

widget_recommended

1. Žirafa

Foto: Shutterstock/megscapturedtreasures

Ako ste ikada videli impresivan jezik žirafe, dug 53 cm, znate da on nije ružičast: najviša živa životinja na svetu ima jezik tamne boje koja izgleda kao mešavina ljubičaste, plave i crne. To je zato što su jezici žirafa puni pigmenta melanina koji deluje kao krem za sunčanje i štiti žirafu dok jezikom poseže za lišćem.

Istraživači tvrde da neke žirafe imaju tako duge jezike da ih čak mogu koristiti i za čišćenje ušiju!

2. Gila čudovište

Otrovni gušter heloderma Foto: Shutterstock/Reptiles4all

0:24

1:01

Čudovište gila (Heloderma suspectum) svojim račvastim jezikom zaista opravdava deo svog imena "čudovište". Smatra se da gilin račvasti jezik pomaže životinji da omiriše "tri dimenzije", što znači da dva vrha mogu da uhvate isti miris, a zatim da razlikuju hemijske gradijente koji lebde u vazduhu. To zauzvrat pomaže gmizavcu da se usredsredi na lokaciju izvora mirisa.

Kada ovaj otrovni gušter ogladni, pomera svoj osetljivi jezik unutra i napolje i prikuplja hemijske informacije o svom okruženju. Džejkobsonov organ gile, deo olfaktornog (mirisnog) sistema u njegovoj nosnoj komori, analizira ove informacije, dajući mu do znanja da li se potencijalni plen, poput malih sisara, žaba, guštera, glodara i insekata, nalazi u blizini.

3. Pangolin

Foto: Shutterstock/Vladimir Turkenich

Kao jedini poznati sisar sa krljuštima, pangolin ima lepljiv jezik koji nije povezan sa dnom usta, već sa dnom grudnog koša: kada nije zauzet hvatanjem mrava i termita, pangolinov jezik visi u njegovo grudnoj šupljini! Ispružen jezik pangolina može biti dugačak do 40 cm i duži je od glave i tela životinje zajedno.

4. Sunčani medved

Foto: Shutterstock/Vladimir Wrangel

Jezik sunčanog medveda (Helarctos malayanus) je iznenađujuće dugačak - do 25 cm i pomaže mu da izvlači med iz košnice.

5. Nilski konj

Foto: Pixabay//evaschlomberg

Veliki deo evolucione istorije nilskog konja (i njegovog jezika) obavijen je velom misterije. U studiji iz 2010, istraživači su pregledali jezike mladog i starog običnog nilskog konja (Hippopotamus amphibius amphibius) pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa i konvencionalnog svetlosnog mikroskopa. Jezik 49-godišnje ženke nilskog konja bio je dug 60 cm, dok je jezik 4-godišnjeg mužjaka bio 45 cm.

Tim je otkrio da jezici nilskog konja imaju karakteristike slične nekim vrstama životinja: kopitarima (kao što su magarci, koji probavljaju biljnu celulozu u crevima, a ne u stomaku), preživarima (goveda koja imaju stomak sa četiri komore ) i svaštojedima, nepreživačima sisarima (kao što su svinje, sa jednostavnim stomakom). Nilski konji imaju stomake sa tri komore koje im pomažu da dobro svare hranu.

6. Pingvin

Foto: Shutterstock/Ralph Eshelman

Čiji jezik ima više čekinja od četke za kosu? Ničiji drugi do pingvinov: on nema receptore ukusa, ali ima gomilu čekinja napravljenih od keratina, vlaknastog proteina koji je sastojak ljudske kose i noktiju. Ove čekinje pomažu pingvinu da lakše zgrabe kril koji je njihov glavni plen.

7. Detlić crvenog trbuha

Foto: Pixabay/jackbulmer

Jezik detlića - napravljen od kostiju, hrskavice i mišića - mora da bude veoma dug kako bi ptica mogla da hvata larve koje se kriju duboko u drveću. Ali usta detlića nisu dovoljno velika da se u njih smesti tako dug jezik. Rešenje je "kompromisno": kad se ne upotrebljava, jezik detlića se omota oko njegove glave!

Osnova jezika u obliku vrpce proteže se nazad iz njihovih usta sa svake strane, vijugajući iza glave do njenog vrha, a ponekad se proteže toliko napred da doseže nozdrve. Kada treba da lovi, detlić odmota jezik i ubacuje ga u pukotinu drveta kako bi uhvatio plen. To je izvanredan mehanizam koji je evoluirao nezavisno kod nekoliko vrsta ptica, uključujući i kolibrija.

8. Paraziti koji jedu jezik

Ovo tehnički nije pravi jezik, već parazit koji uništava jezik ribe i onda postaje njegova "zamena". Drugim rečima, stvorenje nalik bubi je parazit koji jede jezik. Nakon što uđe kroz riblje škrge, parazit se zakači za jezik sa svojih sedam pari nogu i počinje da se hrani jezikom kao vampir. Uskoro se jezik osuši i otpada, ali parazit ostaje, maskirajući se kao novi jezik ribe.

9. Lav

Foto: Pixabay/designerpoint

Kao i druge mačke, moćni lav koristi jezik da neguje krzno. Mačiji jezik je veoma efikasan "češalj" prekriven sitnim bodljama poznatim kao papile: one su oštre, šuplje i zakrivljene unazad prema mačijem grlu i pomažu mački da isporuči pljuvačku za čišćenje dlake i potom hladi mačku dok isparava. Mačiji jezik sadrži i verziju gena Tas1r2: on kodira proteine koji se kombinuju i formiraju senzore za detekciju šećera na jeziku, iako mačke ne osećaju slatko.

10. Džinovski gekon

Foto: Shutterstock/artush

Ako se džinovski lisnati gekon oseti ugroženim, pobrinuće se da i vama bude neprijatno: kada se uznemiri, on širom otvara čeljusti, bljeskajući svojim jarkocrvenim ustima i jezikom pre nego što ispusti prodoran poziv u pomoć koji zvuči baš kao dečiji vrisak.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.