"Insektagedon" je počeo: Svetlost svitaca u šumama mangrova na Tajlandu raduje i ujedno brine naučnike

Foto: Shutterstock/Japan's Fireworks

Međunarodni tim naučnika upozorio je na mračnu budućnost svetske populacije svitaca: četiri vrste ovih insekata iz jugoistočne Azije prvi put dospele su na Crvenu listu ugroženih vrsta IUCN. Glavne pretnje svicima su gubitak i degradacija staništa, klimatske promene i svetlosno zagađenje.

Globalno je opisano više do 2.200 vrsta svitaca, a u jugoistočnoj Aziji i Indo-Pacifiku živi najmanje 400 buba Lampyridae koje koriste bioluminiscenciju za komunikaciju. U jugoistočnoj Aziji, najspektakularniji prikazi bleskanja i treperenja potiču od velikog broja svitaca koji žive na drveću i žbunju duž reka mangrovskih močvara, prenosi Discoverwildlife.

Preporučujemo

IUCN grupa entomologa proučavala je primerke četiri vrste svitaca širom Malezije, Indonezije, Kambodže, Tajlanda, Singapura i Bruneja - Pteroptyx bearni, P. malaccae, P. tener i P. valida - i otkrila da svima preti izumiranje. Rezultati studije su zabrinjavajući, tvrdi dr Van Faridah Akmal Jusoh, koopredsedavajući grupe stručnjaka IUCN SSC Firefly i viši predavač na Univerzitetu Monaš u Maleziji.

Bez značajnih poboljšanja faktora koji utiču na opstanak i reprodukciju svitaca, ove vrste su u opasnosti da nestanu.

Zašto su svici važni insekti

0:24

0:29

Svicima su potrebna vlažna životna prebivališta: viđaju se u slatkovodnim močvarama, travnjacima i šumama i, kao i mnogi insekti, od vitalnog su značaja za zdravlje ekosistema. Ovi insekti su ključni za održavanje ekološke ravnoteže, jer su grabljivci i plen: njihove larve se hrane mekim beskičmenjacima, poput puževa i kišnih glista i korisne su za bašte i farme.

Mnogi ne primećuju opadanje populacije nekih vrsta leptirova ili paukova, ali bi sasvim sigurno primetili nedostatak svitaca. Nalazi o smanjenju broja svitaca su pokazatelj šireg opadanja populacije insekata koji se ponekad naziva "apokalipsa insekata" ili "Insektagedon". To bi trebalo da zabrine svet, pošto se svi ekosistemi i sve vrste, uključujući i čoveka, oslanjaju na insekte i beskičmenjake.

Foto: Pixabay

Zašto je toliko vrsta svitaca ugroženo

Urbani razvoj i intenzivna poljoprivreda u jugoistočnoj Aziji ubrzali su gubitak prirodnog okruženja svitaca, posebno isušivanje močvara, uništavanje vegetacije mangrova i obala reka. Naučnici su zabrinuti da će porast nivoa mora, zbog klimatskih promena, rezultirati daljim gubicima mangrova. I svetlosno zagađenje iz ljudskih gradova, naselja i sela, koje se povećava čak 10 posto godišnje, takođe utiče na svetsku populaciju svitaca.

Svici noću privlače partnere i evoluirali su da svetle u prirodnoj tami. Studije su pokazale da veštačko svetlo zbunjuje mužjake svitaca, otežava pronalaženje partnera i smanjuje njihov reproduktivni uspeh.

Projekti eko-turizma za ljude koji vole da posmatraju svice pomogli su u zaštiti nekih područja u kojima žive ovi insekti, ali je s druge strane turizam izazvao degradaciju njihovih staništa. Na primer, gliseri koji se koriste za pristup drveću na kome žive svici nagrizaju obale reka i ugrožavaju stanište insekata. Iako je ekoturizam generalno dobar za lokalnu ekonomiju, treba voditi računa o zaštiti staništa svitaca na ovim lokacijama. Procenjeno je da je jedan posto populacije svitaca u opasnosti od izumiranja u bliskoj budućnosti, ali ovaj problem preti da brzinom munje postane veći.

Naučnici koji stoje iza studije naglašavaju da još nije kasno za preokret, uz pomoć opsežnih i koordinisanih napora za očuvanje koji bi mogli da osiguraju dugoročni opstanak svitaca. U to treba da se uključe lokalne, državne i nacionalne organizacije za očuvanje ugroženih vrsta koje bi donele akcione planove za očuvanje, obnovu i zaštitu staništa svitaca.

Foto: Shutterstock/Fer Gregory

Evropski svetleći insekti

Iz Evrope takođe stižu loše vesti: nova analiza stanja evropskih svetlećih insekata ukazuje na smanjenje njihove populacije i slične pretnje - gubitak staništa (uključujući travnjake, šume i obale reka), klimatske promene (poplave i suše) i povećano svetlosno zagađenje. Takođe je otkriveno da hemikalije koje se koriste u poljoprivredi i baštovanstvu ubijaju svice i njihove izvore hrane kao što su puževi i crvi.

U Evropi živi oko 65 vrsta svitaca: istraživači iz IUCN grupe proučili su deset evropskih vrsta i otkrili da polovini preti izumiranje. Dve vrste - Lampyris pallida i Luciola novaki - su ugrožene, dok se tri smatraju ranjivim, a najrasprostranjeniji Lampyridae kategorisani su kao skoro ugroženi.

Čak petina svetskih svitaca može biti suočena sa izumiranjem, ali je dobra vest da se dovoljno zna o ​​njihovoj ekologiji, ponašanju i pretnjama. Sada je potrebna snažna podrška za zaštitu njihovih prirodnih prebivališta i smanjenje hemijskog i svetlosnog zagađenja.

Međunarodna mreža Fireflyers odredila je da prvi vikend u julu bude posvećen svim svicima sveta, kada se obeležava Svetski dan svitaca. Cilj Svetskog dana svitaca je da proslavi njihovu lepotu i prizna njihov ekološki i društveno-ekonomski značaj, istovremeno naglašavajući mnoge izazove sa kojima se svici suočavaju, jer im preti gubitak staništa, svetlosno zagađenje, pesticidi i prekomerna eksploatacija zemljišta i kultura.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.