Projekat "Rhisotope": Prvi put u svetu u borbi protiv krivolova planira se korišćenje radioaktivnog materijala

Foto:tterstock/Yulia Lakeienko

Južna Afrika dom je većine populacije nosoroga i samim tim predstavlja žarište krivolova, najviše zbog potražnje iz Azije, gde se rogovi ove životinje koriste u tradicionalnoj medicini zbog njihovog navodnog terapeutskog efekta. Da bi stali na put krivolovu, naučnici iz ove zemlje su prvi put u istoriji osmislili akciju ugradnje radioktivnih čipova u rogove nosoroga čime planiraju da stanu na put snabdevačima crnog tržišta.

U jednom od mnogobrojnih azila za nosoroge, na severoistoku zemlje, u Limpopu (oblast Voterberg), Džejms Larkin, direktor jedinice za radijaciju i zdravstvenu fiziku Univerziteta Vitvatersrand koji je inicijator i predvodnik ove akcije, izjavio je da je "u rogove jedne životinje postavio dva mala radioaktivna čipa”. Larkinova koleginica Nitaja Četi, profesorka i doktorka nauka na istom univerzitetu, tvrdi da bi radioaktivni materijal "učinio rog beskorisnim i otrovnim za ljudsku upotrebu".

Uspavani nosorog nije osetio bol dok su mu u rogove ugrađivani čipovi, a doza radioaktivnog materijala bila je toliko niska da ni na koji način ne bi uticala na zdravlje životinje ili životnu sredinu, izjavili su naučnici, prenosi Sciencealert.

0:28

0:21

U februaru je Ministarstvo životne sredine saopštilo da je, uprkos naporima vlade da se uhvati u koštac sa ilegalnom trgovinom, u 2023. godini odstreljeno 499 džinovskih sisara, uglavnom u državnim parkovima. Ovo predstavlja povećanje od 11 odsto u odnosu na broj ubijenih nosoroga u 2022. godini. U ovoj južnoafričkoj državi živi oko 15.000 nosoroga, prema proceni međunarodne fondacije Rhino.

Ukupno dvadeset živih nosoroga bilo bi deo pilot projekta "Rhisotope" u kome bi im se davala doza "dovoljno jaka da aktivira detektore koji su instalirani širom sveta" na međunarodnim graničnim prelazima prvobitno postavljenim "da spreče nuklearni terorizam", rekao je Larkin. Policija na granici često nosi ručne detektore zračenja koji mogu da otkriju krijumčarenje, pored hiljada detektora radijacije instaliranih u lukama i aerodromima, kažu naučnici.

Rogovi nosoroga su veoma traženi na crnim tržištima, gde je cena po težini konkurentna ceni zlata i kokaina.

Ipak, prema rečima Arija Van Deventera, osnivača azila za nosoroge, uklanjanje rogova nosorozima i trovanje rogova dosad nisu odvraćali krivolovce.

"Možda će ih ovo naterati da prestanu sa krivolovom", kaže deventer koji tvrdi da je "ovo najbolja ideja do sada".

Gnu, bradavičaste svinje i žirafe lutale su ovim ogromnim zaštićenim područjem dok je više od deset članova tima izvodilo delikatan proces postavljanja čipa na drugom nosorogu. Larkin je pedantno izbušio malu rupu u rogu, stavio u nju radioizotop, a zatim završio prskanjem 11.000 mikrotačaka po celom rogu.

Poslednja faza projekta bi bila naknadna nega životinja prema "odgovarajućem naučnom i etičkom protokolu", a naučni tim proverio bi uzorke krvi kako bi bio siguran da su nosorozi zaštićeni.

Materijal za odvraćanje krivolovaca imao bi rok trajanja od pet godina što je jeftinije od uklanjanja rogova životinjama svakih 18 meseci, tvrdi Larkin.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.