Otkriće koje menja shvatanje života na našoj planeti: Pronađena životinja kojoj ne treba kiseonik da preživi

Foto: Stephen Douglas Atkinson/PNAS

Neke istine o Univerzumu i našem iskustvu u njemu izgledaju nepromenljive: nebo je iznad naših glava, ništa ne može putovati brže od svetlosti, višećelijskom organizmu je potreban kiseonik za život... ali ovo poslednje ćemo morati da preispitamo, jer su naučnici još 2020. otkrili parazita nalik meduzi koji nema mitohondrijski genom: to je prvi višećelijski organizam koji ne diše i živi bez kiseonika.

Ovo otkriće ne menja samo naše shvatanje o tome kako život funkcioniše na planeti Zemlji: ono bi moglo da pokrene mnogo toga što je u vezi sa potencijalnim vanzemaljskim životom, piše Sciencealert.

Preporučujemo

Sposobnost metabolizma kiseonika (odnosno disanja) razvijena je pre više od 1,45 milijardi godina. Svaka ćelija u našem telu ima veliki broj mitohondrija neophodnih za disanje. Postoje adaptacije koje omogućavaju nekim organizmima da opstanu u uslovima niske količine kiseonika. Neki jednoćelijski organizmi su razvili organele povezane sa mitohondrijama za anaerobni metabolizam (bez prisustva kiseonika), ali mogućnost postojanja isključivo anaerobnih višećelijskih organizama bila je predmet naučnih debata.

Tako je bilo sve dok tim istraživača, na čelu sa Dajanom Jahalomi sa Univerziteta u Tel Avivu u Izraelu, nije odlučio da detaljnije prouči parazita Henneguya salminicola koji tradicionalno živi na lososu, pripada istoj vrsti u kojoj su korali, meduze i anemone. Iako su ciste koje stvara u mesu ribe neprivlačne, ovi paraziti nisu štetni i žive u simbiozi sa lososom tokom celog životnog ciklusa.

0:38

0:29

Ušuškan u svom domaćinu, parazit može da preživi hipoksične (bezkiseonične) uslove, ali kako to tačno radi, bilo je teško znati bez uvida u njegovu DNK. Stoga su istraživači iskoristili duboko sekvencioniranje i fluorescentnu mikroskopiju da sprovedu studiju o H. salminicola i otkrili su da je izgubila svoj mitohondrijski genom. Osim toga, parazit je izgubio i kapacitet za aerobno disanje i skoro sve nuklearne gene uključene u transkripciju i replikaciju mitohondrija.

Foto: Pixabay

Isti metodi korišćeni su u proučavanju blisko srodnog parazita ribe Myxobolus squamalis, ali su rezultati pokazali da parazitu sa lososa (višećelijskom organizmu) nije bio potreban kiseonik da bi preživeo.

Ova stvorenja svojevremeno su pokazala trend genetskog pojednostavljenja: tokom miliona godina oni su se pretvorili u jednostavne parazite koje danas možemo da vidimo. Oni su izgubili većinu originalnog genoma meduze, ali su zadržali složenu strukturu "ekstremiteta" nalik očima kojima se drže za svog domaćina.

Ovo otkriće će pomoći ribarstvu da prilagodi svoje strategije za borbu protiv parazita; iako je bezopasan za ljudsko zdravlje, losos prožet sitnim čudnim meduzama nije privlačan za jelo.

"Otkriće potvrđuje da adaptacija na anaerobno okruženje nije jedinstvena za jednoćelijske organizme, već je evoluirala u višećelijsku, parazitsku životinju", objasnili su istraživači u svom radu, objavljenom u februaru 2020. godine, gde je istaknuto da "H. salminicola pruža priliku za razumevanje evolutivnog prelaska sa aerobnog na ekskluzivni anaerobni metabolizam".

Istraživanje je objavljeno u onlajn časopisu PNAS.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.