Vreme čitanja: oko 1 min.
Kosovski pevač, poznat i kao "živina muzikale", u stanju je da kukuriče čitav minut (i duže) bez prestanka
Vreme čitanja: oko 1 min.
Pesma petlova ove rizično ugrožene rase liči na škripu nepodmazanih vrata
Mnogi poljoprivrednici na Kosovu i Metohiji brinu o domaćim životinjama među kojima se nalazi i jedinstvena lokalna vrsta živine: "kosovski pevači", živina tamnog perja čiji su petlovi u stanju da pevaju skoro 90 sekundi bez prestanka.
Kosovski pevač je malo poznata rasa živine koja je rasprostranjena na Kosovu i Metohiji, kao i u nekim mestima Sandžaka. Pretpostavljalo se da je to autohtona rasa, doneta iz Turske, ali je posle naučnih istraživanja, upoređivanjem genetske strukture petlova denizli pevača i kosovskog pevača, utvrđeno da je reč o različitim rasama živine. U putopisima iz 40-ih godina prošlog veka ovi petlovi se spominju kao "gnjilanski muzikale".
Petlovi kosovski pevači dostižu težinu i do 4 kg, a kokoške su "vitkije" i imaju oko tri kilograma. Glava im je krupna, sa jakim kljunom, a kresta prepoznatljiva, u vidu "kozjih rogova" koji formiraju veliku ćubu oborenu niz vrat ili uspravne ćube nalik lepezi visokoj desetak centimetara.
Petlovi kosovskog pevača u stanju su da kukuriču 30 do 40 sekundi, a ima i onih koji ne prave pauzu tokom 50 sekundi pevanja, pa i duže.
Tako je u teoriji, a kako u praksi zvuči 70 sekundi promuklog oglašavanja, poslušajte i sami.
Koko kosovskog pevača su dobre majke, ali su loše nosilje: počinju da nose u 8. mesecu i godišnje snesu oko 160 jaja. Petlovi započinju "pevačku karijeru" u 6. ili 7. mesecu.
Kosovski pevač je nažalost rizično ugrožena rasa živine.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.