Da li neke životinje drže kućne ljubimce kao ljudi?

Foto: Shutterstock/Famveld

Kućni ljubimci su deo naših života i smatramo ih ravnopravnim članovima porodice. U domovima oni imaju svu udobnost, uključujući redovne obroke, negu, zdravstvenu brigu i ljubav vlasnika koji im garantuju dobrobit. Statistika kaže da oko 60 posto američke populacije ima najmanje jednog kućnog ljubimca i na tim prostorima za potrebe voljenih četvoronožaca troši se više od 100 milijardi dolara godišnje.

Ali, da li još neka životinja ima želju da se brine o pripadniku druge vrste? Da li neka životinja ima kućne ljubimce i brine o njima?

Preporučujemo

Mnogo je primera životinja koje su "usvojile" pripadnike drugih vrsta, i to mladunce.

Možda najpoznatiji primer je gorila Koko koja je usvojila mače Ol Bol, ali su poznate i priče o slonu koji se sprijateljio sa psom, vrani koja je usvojila mačku, guska koja se združila sa kornjačom i mnoge druge. Ovi primeri dokazuju da životinje mogu da drže kućne ljubimce, piše Livescience.

1:34

0:38

"Sve ovo, uz vrlo malo izuzetaka, rezultat je ljudske intervencije", izjavio je Harold Hercog, profesor na Univerzitetu Zapadna Karolina u Severnoj Karolini.

On kaže da se "usvajanje" dešava u nacionalnim parkovima, domovima ljudi, ili u laboratorijama u kojima ljudi izvode eksperimente da bi shvatili kako se životinje vezuju. Ima veoma malo primera da se ovakvi odnosi spontano stvaraju u divljini.

U čitavoj naučnoj literaturi, dodaje Hercog, postoji pet ili manje ovakvih primera među vrstama, zasnovanih na dokazima iz divljine. To su: delfin koji je usvojio bebu-kita, lav koji je usvojio mladunče leoparda, majmuni kapucini koji su pružili topli dom marmozetu, a naučnici navode i primer kita ubice koji je usvojio mladunče kita pilota i grbavog delfina koji je pružio utočište običnom delfinu.

Foto: Shutterstock/Andrea Izzotti

U ovim slučajevima, nejasno je koje veze su nagnale odasle jedinke da usvoje mladunce: da li ih je naterao "roditeljski" instinkt ili želja da imaju "ljubimca". Bilo kako bilo, usvajanje se odvija među sličnim vrstama i rodovima, ali samo nekoliko primera ukazuje na to da je usvajanje kućnih ljubimaca u divljini izuzetno retko.

"Tvrdim da su ljudi jedini koje u domovima drže kućne ljubimce, što dokazuju i retki izuzeci", rekao je Hercog.

Zašto smo jedini u svojoj navici čuvanja kućnih ljubimaca?

Postoje četiri glavne teorije zašto ljudi drže kućne ljubimce, kaže Bet Dejli, vanredni profesor antrozoologije na Univerzitetu Vindzor u Kanadi.

Jedna navodi da onaj ko čuva ljubimca može da bude dobar roditelj, jer je sposoban da brine o nekome.

"Mnogi ljudi kažu: ako želiš nekoga da upoznaš, nabaviš psa i odeš u park", kaže Dejli.

Foto: Shutterstock/Ziggysofi

Druga srodna teorija kaže da ljudi na životinjama uče kako da brinu o budućoj deci. Čuvanje kućnih ljubimaca je i borba protiv usamljenosti: ljudi su sve izolovaniji i odlažu rađanje dece, a kućni ljubimci mogu da ispune "roditeljski" ulogu. Četvrta teorija smatra da su kućni ljubimci samo vid pozitivnog iskustva u našim životima, ali naučnici Hercog i Dejli ne prihvataju tu ideju.

"Mnogi ljudi smatraju da su kućni ljubimci dobri za čoveka, ali oni su dobri samo dok ne postanu problematični", smatra Dejli koji navodi sopstveni primer: kretao se pomoću štaka, jer je bio povređen nakon pada sa konja. Konj u ovom slučaju nije bio dobar ljubimac, ali je samo radio ono što rade konji.

I životinje brinu o sopstvenom potomstvu i imaju koristi od druženja, ali je najvažnija razlika između njih i čoveka - u pogledu kućnih ljubimaca - u kognitivnim sposobnostima.

Ljudi se prosto "zaljube" u kućne ljubimce, a postoji još nešto što ljudi imaju, a većina drugih vrsta nema: to je osećaj prepoznavanja da su ljubimci bića koja takođe imaju um.

(Telegraf.r)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.