Svračak je poznat kao "brutalni mesar", jer svojim žrtvama radi nešto što je nezamislivo u svetu ptica

Foto: Shutterstock/Ray Hennessy

Glavati svračak (Lanius ludovicianu) iz Severne Amerike pripada porodici malih ptica pevačica i poznat je po tome što je mesojed. Svračci sede na granama odakle vrebaju glodare, guštere, insekte, pa čak i ptice: odmah pojedu manji plen koji uhvate, ali veće "obroke" usmrte i "nabace" na trnje, bodljikavu žicu ili oštru granu da bi ga kasnije proždrali.

Svračak živi u otvorenim travnatim regijama ili šumama sa raštrkanim drvećem i žbunjem. Ova ptica ima veliku kvadratičnu glavu i debeo kljun sa malom "udicom", poprilično dugačak i zaobljen rep, crnu masku na licu, belo grlo, a na krilima bele mrlje. Njen fizički izgled nije nimalo nije u skladu s navikama koje ima: nadimak svračka je "mesar", zahvaljujući jezivoj navici da usmrti plen koji je veći od njega, ali ga jede natenane, pošto ga "nabode" na oštru granu ili trnje, piše Livescience.

0:19

0:40

Svračak vreba žrtvu sa grane i kad je uoči, juriša na nju kukastim kljunom i ubada je u potiljak kako bi ga paralisao. Studija objavljena 2018. godine otkrila je da glavati svračak drži plen za vrat i trese ga silom koja je ekvivalentna udarcu u lakšoj saobraćajnoj nesreći. Tresenjem plena svračak žrtvi ošteti kičmu, a u tome mu pomaže težina tela plena.

Kad žrtva ugine, glavati svračak  je"nabija" na trnje, oštru granu ili neki drugi šiljati predmet kako bi ga sačuvao za kasnije. Probijanjem žrtve mužjaci ove ptice dokazuju ženkama koliko su jaki i sposobni za lov.

Davnašnja studija iz 1989. godine o srodnim vrstama svračka koji žive u Izraelu otkrila je da se mužjaci bukvalno nadmeću u tome ko će sakupšiti više plena na ovaj način: oni koji su imali najveće "zalihe" prvi su se parili i dobili više potomaka.

Foto: Shutterstock/Philip Rathner

Druga studija o ishrani svračaka je pokazala da ostavljanje plena za kasnije pomaže u smanjenju njegove toksičnosti. Tako veoma otrovan istočni skakavac (Romalea guttata) čije konzumiranje izaziva grčeve, regurgitaciju, pa čak i smrt kod nekih životinja koje ga pojedu, gubi na toksičnosti kad "odstoji": kad glavati svračak usmrti skakavca, nabode ga i ostavi, a posle nekoliko dana, kad se vrati da ga pojede, on izgubi na toksičnosti i može bezbedno da se konzumira.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.