Zdravstveno upozorenje stanovništvu u Švedskoj: Samo u decembru 12 ljudi obolelo od papagajske groznice

Foto: Shutterstock/Super Prin

Broj obolelih od papagajske groznice u Švedskoj raste: samo ovog meseca registrovano je 12 zaraženih zbog čega postoji osnovana bojazan od pojave epidemije. Ova zoonoza je bolest slična gripu, prenose je divlje ptice, uključujući papagaje, kojih ima mnogo u Britaniji i može dovesti do teške upale pluća i meningitisa kod ljudi.

Od septembra, u Švedskoj je prijavljeno 25 slučajeva obolevanja od papagajske groznice, od kojih 12 samo ovog meseca. Infekcije su zabeležene u osam regiona širom zemlje, a većina slučajeva je iz Vastra Getalanda i Kalmara, javlja Folkhalsomindigheten, švedska Agencija za javno zdravlje, a prenosi Telegraf.

Bolest se uglavnom prenosi sa ptica na ljude udisanjem čestica u vazduhu iz izmeta zaraženih ptica. Iako su zaraze malobrojne, nedavne studije upozoravaju da bi "prenos sa čoveka na čoveka mogao biti češći nego što se mislilo“, kaže profesor medicine Pol Hanter.

0:15

0:40

Rad iz 2022. u časopisu "Lancet", potencijalno povećanje zaraze nazvao je "najavom opasnosti po javno zdravlje za medicinske radnike i druge bliske kontakte“.

"Švedska je zabeležila značajan porast slučajeva psitakoze od 2016. godine", rekao je profesor Hanter. "Šveđani nisu sigurni u uzrok, ali sumnjaju da se to dešava zbog nove dijagnostike, dok je test ranije rađen samo kad bi lekar insistirao na njemu."

Foto: Pixabay/Robert84ak

Strah zbog trudnica

Papagajska groznica, poznatija kao psitakoza je akutna respiratorna bolest uzrokovana bakterijom Chlamydophila psittaci: izaziva simptome slične gripu, ali može dovesti do teške upale pluća i meningitisa kod ljudi i ima do 90 posto šanse da usmrti mlade ptice.

Utvrđeno je da psitakoza u nekim slučajevima može da izazove smrt majke i fetusa. Studija iz 2020. godine pokazala je da postoji 80 posto rizika od fetalne smrtnosti i osam posto rizika za smrtnost majki.

Ranije ove godine došlo je do neočekivanog porasta zaražavanja u južnoj Švedskoj, gde je više od polovine infekcija, 28 od 45 slučajeva, navodno izazvano nehigijenom kod živine, ptica u kavezima ili hranilicama za ptice, prema Odeljenju za epidemiologiju i kontrolu bolesti u Švedskoj.

"Ljudi koji žive sa pticama u kući ili rade sa živinom izloženi su povećanom riziku, posebno ako je prostorija u kojoj se nalaze loše provetrena ili ako ne koriste zaštitnu opremu kad čiste kaveze“, izjavio je profesor imunolog Džon Tregoning sa Londonskog univerziteta.

Patogen papagajske groznice postoji i u Velikoj Britaniji: između 25 i 50 slučajeva svake godine se registruje u Engleskoj i Velsu, prema UK Health Security Agency.

Foto: Pixabay/tanujhanda

Invazija "otmenih golubova"

Mali aleksandar, divlja vrsta papagaja u Velikoj Britaniji, veoma je popularan kućni ljubimac koji bi mogao da predstavlja posebnu pretnju širenju zaraze, jer ga ima u zaista ogromnom broju širom zemlje. Otkako su stigli na Ostrvo u prošlom veku, ovi divlji papagaji su postali najbrže rasprostranjene ptice u Britaniji. Između 1995. i 2015. njihova populacija je porasla za 1.455 odsto, a veruje se da populacija ovih jarkozelenih ptica broji oko 50.000 jedinki.

Naučnici su izrazili zabrinutost zbog sve većeg broja papagaja sa ružičastim kljunom koji su uglavnom koncentrisani u prigradskim oblastima, posebno u baštama i parkovima širom jugoistočne Engleske.

Telegraf je 2021. izvestio da su zvaničnici prvi put razgovarali o uništavanju ovih ptica, nakon objave da se razmnožavaju enormnom brzinom širom Velike Britanije. Pitanje kako su ptice, prozvane "otmeni golubovi", jedina divlja vrsta papagaja u Velikoj Britaniji i popularni kućni ljubimci, prvi put pušteni u Veliku Britaniju, dugo je bila tema debate.

Urbana legenda na različite načine prenosi da su ove tropske ptice prvi put puštene 1951. godine u Velikoj Britaniji na zabavi povodom premijere filma "Afrička kraljica", a rok zvezda Džimi Hendriks pustio je par ovih papagaja na slobodu u Ulici Karnabi 1966. godine. Skoro 150.000 malih papagaja aleksandar, budućih kućnih ljubimaca je uvezeno u Evropu između 1984. i 2007. godine, a mnogi vlasnici su ih pustili na slobodu.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.