Zašto toliko mladunaca životinja imaju pege na telu?

Životinjsko carstvo prepuno je vrsta koje rađaju pegave mladunce, od jelena i geparda do ptica i riba.

Čak i životinje koje nemaju pege kad odrastu, kao što je recimo lav, dok su mlade imaju šare koje se kasnije izgube.

Čemu služe tufne, mrlje, štrafte i ostale šare na krznu, perju, koži... i zašto ih imaju samo neke vrste?

Iako nijedna sistematska studija nije pratila evoluciju pegavih beba životinja, Kjoko Gotanda, evolucioni biolog sa Univerziteta Brok u Ontariju, kaže da su one veoma rasprostranjene, jer im takav izgled obezbeđuje odličnu kamuflažu. Pošto ih čuvaju od predatora, mrlje i fleke su evoluirale više puta u fenomenu poznatom kao konvergentna evolucija, u kojoj životinje bez zajedničkog pretka razvijaju slične karakteristike.

Pegavi mladunci su češći kod vrsta koje žive u prebivalištima poput travnjaka i šuma, a ređe u sredinama koje su ujednačene ili bez osobina, kao što su otvorena tundra ili ledena prostranstva. Zaista, bebe foke su potuno bele i razvijaju pege samo kada napuste led i odu na kamenite plaže. Ali, u predelima koji imaju određenu vrstu rastinja, pege oponašaju sliku sunčeve svetlosti koja prodire kroz lišće ili visoku travu, pomažući životinji da se stopi sa svojom pozadinom.

Ovo nije očigledan šablon kao kod štapićastih insekata ili zebri, ali mrlje stvaraju trodimenzionalne znakove koji pomažu nekim vrstama da se bolje uklope, izjavio je Sonke Jonsen, biolog sa Univerziteta Djuk koji proučava kamuflažu.

U drugim, ređim slučajevima, fleke i mrlje pomažu bebama da se - istaknu.

Mladi garibaldi - neonsko-narandžaste morske ribe koje žive u šumama algi duž obale Kalifornije i Meksika - imaju svetloplave mrlje koje naglašavaju njihov "niski" status teritorijalno raspoloženim mužjacima. Kako ribe rastu i počinju da se uključuju u društveni život, njihove pege blede.

Životinje koje se u mladosti skrivaju kako bi izbegle predatore kasnije razvijaju drugu strategiju izbegavanja. Jeleni se, na primer, kriju dok su bebe, ali kasnije postaju dovoljno brzi da pobegnu predatorima. Slično tome, ptice koje se gnezde na zemlji često polažu pegava jaja iz kojih se izlegu pegavi ptići koji u nekom trenutku polete.

Tapiri, čiji se mladi rađaju sa pegama i prugama, oslanjaju se na tamu kako bi ostali van vidokruga i razvili drugačiju vrstu kamuflaže koja skriva njihova tela dok se hrane noću.

Druge vrste gube pege kako stare, jer njihova obojenost služi drugoj svrsi. Lavovi se rađaju sa toliko pega da istraživači koriste posebne obrasce da bi ih identifikovali, ali takva kamuflažna osobina nestaje u odraslom dobu. Mužjaci dobijaju gustu grivu koja je važan pokazatelj zdravlja i kondicije i pomaže u privlačenju partnera. Reprodukcija a ne skrivanje postaje glavni fokus i sve se usmerava ka stvaranju razrađenih signala, pa i izgleda tela, koji se odnose na razmnožavanje.

Ostaje nejasno zašto se na krznu nekih životinja poput geparda zadržavaju šare i mrlje, ali su one usmerene na strategiju lova. I gepardi i lavovi su predatori iz zasede, ali lavovi love u grupama, dok gepardi to rade sami, oslanjajući se na moć prikrivanja u čemu im pomažu upravo ove fleke i mrlje.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.