Legendarni Hačiko: Uskoro se obeležava stogodišnjica rođenja najodanijeg psa na svetu

Foto: Marco Taliani de Marchio

Kineski slogan na filmskom plakatu govori sve o Hačiku: “Čekaću te, bez obzira na to koliko bude trajalo“.

Ovo je istinita priču o Hačiku, vernom psu koji je čekao svog vlasnika na železničkoj stanici u Japanu dugo nakon njegove smrti.

Akita inu, rođena pre jednog veka, ostala je upamćena i zabeležena u knjigama i filmovima širom sveta, uključujući kultnu naučnofantastičnu seriju "Futurama". Kinesko filmsko ostvarenje, treće nakon japanske verzije iz 1987. i Ričarda Gira u glavnoj ulozi 2009. je hit koji puni bioskopske blagajne.

1:12

0:42

Hačikova bronzana statua stoji ispred stanice Šibuja u Tokiju. Na tom mestu je ovaj pas uzaludno čekao voljenog vlasnika čitavu deceniju, od 1948. godine.

Statua je prvi put postavljena 1934. pre nego što je reciklirana za vojne potrebe tokom Drugog svetskog rata.

Japanski školarci uče priču o Čuken Hačiku, odanom psu koji je primer odanosti i vernosti, a BBC podseća sve ljubitelje pasa na ovog vernog ljubimca, jednog od mnogih koji posle smrti vlasnika pate za svojim čovekom.

Priča o Hačiku

Hačiko je rođen u novembru 1923. u gradu Odate u prefekturi Akita, i pripada jednoj od najstarijih i najpopularnijih rasa pasa u zemlji.

Japanska vlada proglasila još 1931. godine proglasila je nacionalnom ikonom rasu pasa koji su nekada obučavani da love divljač.

"Akite su mirni, verni, inteligentni, hrabri i poslušni psi", rekao je Ejetsu Sakuraba, autor knjige za decu o Hačiku. "Ipak, akita, s druge strane, ima tvrdoglav karakter i oprezan je prema svima".

U godini kad je Hačiko oštenjen, profesor Hidesaburo Ueno je zamolio jednog učenika da mu pronađe štene akite.

Nakon napornog putovanja vozom, polumrtvo štene je 15. januara 1924. stiglo u Uenov dom, u okrugu Šibuja. Hačikov biograf, profesor Majumi Itou, piše da su Ueno i njegova supruga Jae narednih šest meseci negovali psa koji je nazvan Hači (osam na japanskom).

Foto: Pictures From History / Universal images group / Profimedia

Dugo čekanje

Ueno je išao na posao vozom, a do stanice Šibuja su ga pratila tri psa, uključujući Hačika, koji su ga čekali na istom mestu na povratku.

Međutim, 21. maja 1925, Ueno, tada 53-godišnjak, preminuo je od moždanog udara.

Hačiko je bio sa njim samo 16 meseci.

"Dok su ljudi prisustvovali bdenju, Hači je namirisao doktora Uena i ušao u dnevnu sobu, zavukao se ispod kovčega i odbio da se pomeri", napisao je profesor Itoh.

Hačiko je proveo narednih nekoliko meseci sa različitim porodicama izvan Šibuje, ali je na kraju, u leto 1925. godine, udomljen kod Uenovog baštovana Kikusabure Kobajašija.

Vrativši se u oblast u kojoj je živeo njegov pokojni gospodar, Hačiko je svakodnevno odlazio do stanice na kojoj ga je čekao, bez obzira na vremenske prilike.

"Uveče je Hači stajao pored biletarnice i zagledao svakog putnika kao da nekoga traži", piše prof. Itoh. Zaposlenima na stanici u početku je smetao, čak su ga polivali vodom, a deca su ga maltretirala i udarala.

Međutim, Hačiko je postao slavan, nakon što je japanski dnevnik Tokio Asahi Šimbun pisao o njemu u oktobru 1932.

Stanica je svakog dana dobijala donacije u hrani za Hačika, a posetioci su dolazili iz daljine da ga vide. O njemu su pisane pesme, a prikupljena su i novčana sredstva 1934. za izradu njegove statue.

Hačikova smrt 8. marta 1935. dospela je na naslovne strane mnogih novina.

Na njegovoj sahrani, budistički monasi su se molili za njega, a dostojanstvenici su čitali hvalospeve. Hiljade ljudi obilazile su njegovu statuu narednih dana.

U osiromašenom posleratnom Japanu, u akciji prikupljanja sredstava za novu statuu Hačika obezbeđena je ogromna suma novca (gotovo 30 miliona dolara).

"Hačiko je znao da se Ueno neće vratiti, ali je nastavio da ga čeka – Hačiko nas je naučio vrednostima odanosti i vere", napisao je Takeši Okamoto u novinskom članku 1982. koji je kao srednjoškolac svakodnevno viđao Hačika na stanici.

Foto: Pictures From History / Universal images group / Profimedia

Sećanje na Hačika

Svake godine 8. aprila, ispred stanice Šibuja održava se pomen Hačiku. Deo njegovih posmrtnih ostataka je pokopan na groblju Aojama, gde je sahranjen njegov prvi vlasnik.

Statue hačika postavljene su i u Odateu, Uenovom rodnom gradu Hisaju, na Univerzitetu u Tokiju i na Roud Ajlendu.

Grad Odate je za stogodišnjicu rođenja najvernijeg psa na svetu pripremio niz događaja koji se održavaju ove, 2023. godine.

Da li će se sećanje na najodanijeg psa na svetu proslavljati nadalje, za jedan vek?

Veruje se da hoće, jer "herojstvo Hačika" nije definisano određenim periodom, ono je vanvremensko.

Čak i 100 godina nakon njegovog rođenja, odana ljubav će ostati nepromenjena, a priča o Hačiku će živeti zauvek.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.