Naučnici tvrde: Mozak psa se povećava zahvaljujući selekciji i naporima savremenih odgajivača

Foto: Shutterstock

Mozak psa manji je od mozga vuka, ali nova istraživanja ukazuju na povećanje veličine ovog organa zahvaljujući naporima savremenih odgajivača.

U poređenju sa drevnim psima, moderne rase, razvijene u poslednjih 150 godina, imaju veće lobanje u odnosu na veličinu tela.

Nauka to još ne može da objasni, prenosi Sciencealert.

0:42

0:40

Brojne studije su pokazale da pripitomljavanje divljih životinja – pasa, riba, svinja, goveda, ovaca, zečeva i mačaka – dramatično smanjuje veličinu njihovih mozgova.

Zoolozi ovo definišu kao odgovor na umanjenu potrebu za angažovanjem mozga kada je u pitanju preživljavanje.

Ipak, otkriveno je nešto neočekivano prilikom upoređivanja lobanja 159 rasa pasa, uključujući i neke vukove.

Dok je veličina mozga vuka 24 posto veća od mozga psa slične veličine, što se rasa genetski više razlikovala od vuka, mozak psa bio je veći.

Foto: Shutterstock

Iako je pripitomljavanje isprva smanjivalo delove psećeg mozga (one koji se odnose na izbor partnera, predatore ili lov), moderan uzgoj doveo je do smanjenog kognitivnog rasta u poslednjih vek i po.

"Različite rase pasa žive različito i obavljaju složene zadatke koji zahtevaju veći kapacitet mozga“, smatra evolucioni biolog Niklas Kolm sa Univerziteta u Stokholmu u Švedskoj.

Kolm i njegove kolege pretpostavili su da su psi, gajeni za poslove u stočarstvu ili sport, imali veći mozak, ali nije bilo tako.

Čini se da je na veličinu mozga modernih rasa pasa uticala razlika između njihovih gena i gena vukova, a ne funkcija rase, veličina legla ili očekivani životni vek.

Prethodne studije su otkrile da apsolutna veličina mozga pojedinih pasa igra ulogu u njihovom pamćenju i samokontroli, ali je to bilo nedovoljno jak razlog da utiče na veličinu mozga njihove rase.

Foto: Shutterstock

"Možda su složenije društveno okruženje, urbanizacija i prilagođavanje većem broju pravila i očekivanja izazvali ovu promenu, utičući na sve moderne rase“, spekuliše etolog Eniko Kubinji sa Univerziteta Etvoš Lorand u Mađarskoj. Ovo objašnjenje je u skladu sa hipotezom "socijalnog mozga", idejom da veliki mozgovi mogu evoluirati kako bi se uklopili u složenija društvena okruženja.

Prethodna istraživanja otkrila su da su psi, koji su bliži vukovima, pokazivali lošiju komunikaciju s ljudima.

Da bi saznali više o razlici mozgova drevnih i modernih pasa od mozga vuka, naučni tim je predložio da se u budućim istraživanjima uporede veličine različitih regija u mozgu.

Možda će tada nauka shvatiti kakav smo uticaj imali na mozak i ponašanje našeg najboljeg četvoronožnog prijatelja.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.