U nekim zapadnim zemljama današnji dan posvećen je ugroženim vrstama, ali i budućnosti čoveka

Ljubitelji životinja u mnogim zapadnim zemljama obeležavaju 19. maj, Dan ugroženih vrsta.

Danas, odnosno svakog trećeg petka u maju, posebna pažnja poklanja se određenim životinjskim vrstama, odnosno populacijama u opadanju.

Očuvanje životne sredine nije popularisano sve do sredine 19. veka, ali su zakoni u mnogim zemljama, pogotovo Američki zakon o ugroženim vrstama iz 1973, pokrenuli pitanje važnosti međunarodne zaštite mnogih vrsta.

I dan-danas postoji opravdana sumnja prema naporima da Zemlja ostane pogodno mesto za život ugroženih životinja. Zagovornici ove struje tvrde da prirodna selekcija treba da odluči koje vrste treba da žive ili da nestanu.

Ipak, ljudi imaju najveći uticaj na život na našoj planeti što je do sada imalo izuzetno negativan uticaj na opstanak mnogih ugroženih vrsta.

Jedno od najranijih i najviše praćenih izumiranja vrsta u istoriji naše planete odnosi se na dinosauruse. Međutim, ugroženih vrsta postoji znatan broj u ovom 21. veku.

Prema IUCN-u, međunarodnoj uniji koja odlučuje o statusu ugroženosti vrsta u prirodi, najmanje 40 posto životinja, insekata i biljaka širom sveta je u opasnosti od izumiranja.

Neki načini pomoći ugroženim vrstama uključuju uzgoj u zatočeništvu, koji podstiče malobrojne ili ranjive vrste da se razmnožavaju kako bi se poboljšala njihova populacija u divljini.

Ugrožavanje vrsta potiče od promena životne sredine, prekomernog lova predatora, krivolova, promena ili uništavanja navika čoveka, prirodnih katastrofa…

Prvi Nacionalni dan ugroženih vrsta obeležen je 2006. godine, iako je ovo pitanje bilo zvanično postavljeno ranije.

Nacionalni dan ugroženih vrsta je osmišljen da bi preneo ljudima saznanje o ekološkim problemima sa kojima se planeta suočava. Jedno od rešenja je u udruživanju zaštitara prirode i životinja i pronalaženju kreativnih načina za rešavanje ekoloških problema.

Dan ugroženih vrsta nas podseća da su neke naše omiljene životinjske vrste u opasnosti da nestanu. Prema IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta, postoji više od 16.000 vrsta gljiva, algi, biljaka i životinja koje bi mogle zauvek nestati sa naše planete. Među njima su prave “ikone”: ćelavi orao, aligator i sivi vuk. Ne zaboravimo da je 1662. godine nestala ptica dodo, godine 1914. zbrisan je putnički golub, a 2008. proglašena je klimatska kriza i ugroženost polarnih medveda, usled iscrpljivanja njihovog prirodnog prebivališta na Arktiku.

Enciklopedija Britanika sugeriše da je oko polovine svih vrsta sa ove liste ugroženo zbog ljudskih aktivnosti. Pitanja poput globalnog zagrevanja, obilja invazivnih vrsta, prekomernog ribolova i izlovljavanja su pokretačke snage trenutne krize. Ulažu se ogromni napori za očuvanje ranjivih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta širom sveta kako bi se sprečilo da budu izgubljene zauvek.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.