Otkriće: “Levi udovi” troprstog lenjivca jači od njegove desne ruke i noge!

Lenjivac smeđeg grla Foto: Pixabay

Lenjivci su iznenađujuće jaki, iako to ne mogu da nagoveste njihova simpatična lica, pogotovo tromost po kojoj su poznati.

Oni žive život viseći sa drveća za koja se kače oštrim noktima. Uprkos tome što koriste sva četiri uda za hvatanje grana, čini se da su im ruka i noga s leve strane jače u poređenju sa udovima na desnoj strani. Melodi Jang, profesorka sa Njujorškog tehnološkog instituta, i njeni saradnici otkrili su ovo pokušavajući da precizno izmere snagu stiska troprstog lenjivca sa smeđim grlom.

Vrlo malo sisara je pripremljeno za život koji provode gotovo isključivo u krošnjama drveća, posebno onih koji se hrane samo biljkama. Ne samo što moraju gotovo sve vreme da jedu, već trpe i nedostatak gradivnih sastojaka u ishrani. Mnogi sisari, poput žirafe i losa, koji jedu lišće, prevazilaze ovaj problem zahvaljujući velikom sistemu za varenje. Ipak, ne mogu svi sisari priuštiti da u sebe natrpaju ogromne količine vlakana siromašnih hranljivim materijama. Drugi sisari, kao što je koala, zadovoljavaju se opuštanjem među granama čime štedi trošenje dragocene energije.

Kandže troprstog lenjivca Foto: Pixabay

1:12

0:42

Izdužene kandže pomažu lenjivcima da se za podlogu drže snažno, bez trošenja mase i energije. Da bi odvojili dva lenjivca koji su se čvrsto držali jedan za drugog, bila su potrebna dva čoveka, po jedan istraživač za svaku nogu, izjavila je Jang. Postoje izveštaji da se lenjivci čak i posle smrti čvrsto drže za granu drveta.

Jang i njene kolege su konstruisali obrazac za merenje jačine stiska kod pet lenjivaca sa braon grlom (Bradypus variegatus). Lenjivci teški oko četiri kilograma imali su dvostruko veću snagu u mišićima od drugih primata i ljudi. Sem toga, oni su lako držali teret 100 posto teži od njihove težine, samo jednom rukom ili nogom, bez razlike između prednjih i zadnjih udova. Primati imaju jače zadnje udove koji preuzimaju oko 50 do 70 procenata njihove težine, čak i kada se penju. Lenjivci ravnomernije raspoređuju težinu.

Istraživanjem je otkriveno da razlika u snazi stiska njihovih udova s leve i desne strane iznosi 16 posto! Nasuprot tome, primatima, kao i čoveku, jača je desna strana. Dosledna tendencija forsiranja leve strane kod proučavanih jedinki bila je neočekivana, pa istraživači smatraju da su potcenili stisak lenjivca.

Lenjivac Foto: Pixabay

Izveštaji istraživačkog tima opisuju da se Bradypus variegatus tako čvrsto hvata za podlogu sa koje visi kako bi sprečio grabljivce da ga povuku. Zaključak je da on koristi mnogo snage u odnosu na standard bilo koje životinje, a kamoli za tako sporo pokretno biće sa slabim metabolizmom.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.