≫
Dušan provodi penzionerske dane u društvu retrivera Monike: "Kada me brine samoća, ona me tera da idem dalje"
≫
Život za nas ponekad ima planove za koje nismo znali
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Sale
Bravo za Dušana! Umetnik i dobar čovek. Topla, pametna i lepa priča. Svi znamo Dušana i prelepog psa. Kad bi svi ljudi bili tako dobre duše i ljudskosti kao Dušan svet bi bio srećan. Pozdrav iz Apatina za Dušana i Moniku!
Prnzioner
Lep tekst a najbolje će ga razumeti ljubitelji pasa. Ja imam suprugu i tri psa puna je kuća dešavanja. Svi su mešanci usvojeni a mezimica Mina je Čivava i grupa autora. Ćerka je pokupila u Apatinu ispred jedne fabrike gde je bila službeno. Pozdrav iz Srema za kolegu.