Može li mačka biti prenosilac bartoneloze iako izgleda potpuno zdravo: Evo šta kažu stručnjaci

Bartoneloza, poznata i pod imenom bolest mačije ogrebotine, bakterijska je zoonoza izazvana uzročnikom Bartonella henselae. Iako je kod većine ljudi benigna i prolazna, može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije, posebno kod imunokompromitovanih osoba. Bakterija se prenosi sa mačaka, koje su njen glavni prirodni rezervoar, a do infekcije dolazi najčešće putem ogrebotine, ugriza ili kontakta mačje pljuvačke sa oštećenom kožom.

Mačke koje nose bakteriju uglavnom su potpuno asimptomatske, što znači da vlasnici često i ne znaju da njihov ljubimac može biti prenosioc infekcije. Mlade mačke, naročito mlađe od godinu dana, češće su pozitivne na Bartonellu i ujedno su najaktivnije u igri i kontaktu s ljudima, čime se rizik od prenosa dodatno povećava.

Kako navodi MSD Veterinary Manual, buve imaju ključnu ulogu u širenju bakterije među mačkama, dok čovek infekciju stiče isključivo direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, a ne prekobuva.

Znaci zaražavanja bartonelom

Klinička slika kod ljudi najčešće počinje pojavom male, crvenkaste promene na koži, papule ili pustule, koja se razvija na mestu ogrebotine u roku od nekoliko dana. U narednim nedeljama dolazi do uvećanja regionalnih limfnih čvorova, koji postaju bolni i mogu trajati i do nekoliko meseci. Prateći simptomi mogu uključivati povišenu telesnu temperaturu, umor, glavobolju, bolove u mišićima i opštu slabost. Ipak, kod većine zdravih osoba bolest se povlači spontano, bez potrebe za lečenjem.

U retkim slučajevima, posebno kod osoba sa oslabljenim imunitetom, bartoneloza može uzrokovati teže forme bolesti. Bakterija tada može zahvatiti jetru, slezinu, oči ili centralni nervni sistem, što se klinički manifestuje kao hepatosplenomegalija, neuroretinitis, encefalopatija ili čak bacilarna angiomatoza – ozbiljna vaskularna bolest koja može biti životno ugrožavajuća. Upravo zbog tih potencijalnih komplikacija, rana dijagnostika i praćenje simptoma imaju ključnu ulogu.

Dijagnoza, lečenje i prevencija bartoneloze

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu kliničke slike i podatka o nedavnom kontaktu sa mačkom. U atipičnim slučajevima koriste se serološki testovi za detekciju antitela protiv Bartonella henselae, a kada je to neophodno, i PCR dijagnostika. Lečenje obično nije potrebno kod blagih oblika, ali se kod izraženijih simptoma ili komplikacija primenjuju antibiotici. Kod komplikovanijih oblika bolesti, terapijski pristup može uključivati kombinaciju antibiotika, uz obaveznu konsultaciju sa infektologom i prilagođavanje prema kliničkoj slici.

Prevencija bartoneloze svodi se na osnovne higijenske mere i odgovorno ponašanje u kontaktu sa mačkama. Igra sa mačićima treba biti pažljiva i nenasilna, a ogrebotine i ugrize potrebno je odmah oprati toplom vodom i sapunom. Kontrola buva kod mačaka je takođe važan element prevencije, kako bi se smanjila kolonizacija bakterijom u populaciji ljubimaca.

Iako bartoneloza u većini slučajeva nije teška bolest, činjenica da dolazi iz naizgled bezazlene interakcije sa domaćim ljubimcem, čini je posebno značajnom u svakodnevnoj veterinarskoj i medicinskoj praksi. Edukacija vlasnika, higijenske navike i pravilna nega mačaka ostaju osnovni alati u suzbijanju ove tihe, ali potencijalno opasne infekcije.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.