Vašeg kućnog ljubimca je ujela ZMIJA: Ako imate mačku HITNO POTRAŽITE POMOĆ, evo i zašto

Kad zmija ugrize psa ili mačku, to predstavlja ozbiljan izazov za vlasnike i veterinare, naročito na prostorima Srbije i Mediterana gde su prisutne brojne vrste otrovnica koje mogu ugroziti zdravlje i život naših ljubimaca. Ove situacije često zahtevaju hitnu i stručnu intervenciju, jer posledice ujeda mogu biti teške, čak i kada zmija nije velika ili u prvi mah ne deluje opasno.

„Ujedi zmija, bilo da su otrovne ili neotrovne, predstavljaju ozbiljnu pretnju za pse, mačke i druge ljubimce,“ ističe veterinar Andrija Branković. „Zbog raznolikosti simptoma i mogućih komplikacija, izuzetno je važno da se odmah prepozna ujed i započne adekvatan tretman kako bi se sačuvalo zdravlje životinje.“

Najčešće otrovnice kod nas: šarka i poskok

Na teritoriji Srbije najčešći uzročnici ujeda su zmije iz porodice Viperidae, pre svega šarka (Vipera berus) i poskok (Vipera ammodytes). Šarka je srednje veličine, prepoznatljiva po cik-cak šari na leđima, dok je poskok poznat po karakterističnom roščiću na nosu i snažnijem otrovu. Obe zmije imaju hemotoksični otrov koji napada krvne sudove, izaziva lokalnu hemolizu, koagulopatije i povećanu propustljivost krvnih sudova što rezultira oštećenjem tkiva, modricama, otokom, hemolizom ili trombozom, i u težim slučajevima nekrozom. Poskok je naročito opasan zbog većih količina ubrizganog otrova i može izazvati trajna oštećenja ekstremiteta, pa i smrt manjih životinja.

Simptomi i prepoznavanje ujeda

Ujed otrovne zmije najčešće se manifestuje iznenadnim bolom, otokom koji se brzo širi, promenama boje kože, pojavom modrica i krvarenjem iz rana. Karakteristično je prisustvo tragova dva jasno vidljiva očnjaka na mestu uboda, ali oni mogu ostati neprimetni zbog dlake i otoka. Mačke često reaguju suptilnije i simptomi mogu biti zamaskirani, dok kod pasa može doći do izraženije sistemske reakcije — povišene telesne temperature, slabosti, povraćanja, drhtavice, pa čak i kolapsa.

Zmije Mediteranskog područja

Na prostoru Mediterana, zbog blaže klime i različitog staništa, prisutne su i druge vrste zmija, među kojima se nalaze i neke vrste iz porodice Colubridae koje mogu imati blaži otrov, kao i Elapide čiji otrov ima neurotoksično dejstvo. U takvim slučajevima dominiraju neurološki simptomi poput slabosti, paralize, plitkog disanja ili otežane koordinacije pokreta, što dodatno komplikuje dijagnozu.

Veterinarske službe u nekim mediteranskim zemljama imaju bolje razvijene protokole za takve slučajeve, sa dostupnijim protivotrovima i specijalizovanom terapijom, dok se kod nas najčešće oslanjamo na simptomatsku i potpornu terapiju.

Tretman i hitna intervencija

Ujed zmije kod pasa i mačaka je veterinarska hitnost najvišeg reda. Vlasnici ne treba da pokušavaju nikakve kućne metode — rezanje rane, usisavanje otrova, hlađenje, zatezanje rane ili upotrebu kreme i sprejeva — jer mogu pogoršati stanje. Jedina ispravna reakcija je smirivanje životinje, ograničavanje njenog kretanja i što brži transport do veterinara, ističe dr Branković.

Veterinarska pomoć obuhvata infuzione tečnosti, analgetike, antibiotike radi prevencije sekundarnih infekcija, a kod težih slučajeva i transfuziju krvi. Protivotrovi postoje, ali su u Srbiji retko dostupni, pa se terapija najčešće svodi na podršku organizmu da prebrodi sistemsku reakciju.

Opasnosti i komplikacije

Otrov deluje brzo i može izazvati šok, oštećenje bubrega, hemolizu, poremećaje zgrušavanja krvi i odumiranje mišićnog tkiva. Kod težih ujeda može doći do trajnog gubitka funkcije ekstremiteta, pa i potrebe za amputacijom.

„Svaki ujed, bez obzira na vrstu zmije, može biti ozbiljan ako se ne reaguje pravovremeno. Pravovremena pomoć i adekvatna nega su ključni za oporavak ljubimca,“ upozorava dr Branković.

Ujedi neotrovnih zmija

Ujedi neotrovnih zmija obično se razlikuju od ujeda otrovnih po tome što ostavljaju više tragova zuba, često u vidu niza plitkih ogrebotina ili površinskih uboda, jer ove zmije nemaju velike otrovne očnjake koji bi napravili duboke ubode. Međutim, iako ne ispuštaju otrov, ujede neotrovnih zmija ne treba olako shvatiti, jer mogu izazvati niz zdravstvenih problema kod ljubimaca.

Mesto ujeda može biti duboka ogrebotina i rana koja se lako inficira. Zmije nose u ustima mnoge bakterije koje pri ugrizu mogu ući u kožu i tkiva, što često dovodi do sekundarnih bakterijskih infekcija. Ukoliko se rana ne tretira pravilno i na vreme, može doći do razvoja upalnih procesa, otoka, gnojenja, pa čak i sistemske infekcije (sepsa).

Pored bakterijskih komplikacija, postoji i rizik od alergijskih reakcija na pljuvačku zmije, koje mogu izazvati lokalni otok, crvenilo i svrabež, a u retkim slučajevima i anafilaktičke reakcije koje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Još jedna moguća komplikacija je mehaničko oštećenje tkiva, naročito ako zmija ujede u blizini zglobova ili važnih krvnih sudova. Ovo može dovesti do produženog otoka, oštećenja pokretljivosti ili čak gangrene ako je dotok krvi narušen.

"Ujedi neotrovnih zmija često ostavljaju površinske rane koje vlasnici zanemare, ali opasnost od infekcija i komplikacija nije zanemarljiva", ističe dr Branković i dodaje da je važno odmah očistiti ranu i pratiti ljubimca zbog eventualnih znakova otoka, bola ili promena u ponašanju.

Prevencija i svesnost vlasnika

U sezoni kada su zmije najaktivnije — proleće, leto i rana jesen — vlasnici bi trebalo da ograniče kretanje ljubimaca po kamenitim, šumskim i zaraslim predelima, posebno u jutarnjim i popodnevnim satima kada su zmije najaktivnije. Na planinskim i mediteranskim destinacijama, posebna pažnja se savetuje tokom šetnji, jer ljubimci često prvi otkriju zmiju i instinktivno joj priđu, što povećava rizik od ujeda.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.