Zbog KLIMA UREĐAJA stradaju mnogi ljubimci: Na udaru sve životinje, posebno osetljiva OVA GRUPA

U svakom domaćinstvu u kojem se klima uređaj koristi da rashladi prostor, postoji i nevidljiva granica – granica između komfora vlasnika i zdravlja njegovog ljubimca. Iako je čovek u stanju da proceni kada mu je hladno, kada mu smeta promaja ili vazduh postaje isuviše suv, životinja to ne može jasno izraziti. A posledice mogu biti tihe, podmukle i opasne.

Klima uređaji, kada se koriste bez promišljanja, ne narušavaju samo temperaturu vazduha, već i njegovu vlažnost, kretanje i stabilnost, a svaka od ovih promena može ozbiljno poremetiti telesnu ravnotežu različitih vrsta kućnih ljubimaca, navodi petDM.

Ptice: pluća krhka poput papira

Ptice su verovatno najosetljiviji kućni ljubimci kada je reč o mikroklimatskim promenama. Njihov disajni sistem je visoko efikasan, ali i krajnje ranjiv: umesto pluća kakva imaju sisari, ptice imaju sistem vazdušnih vrećica koje omogućavaju dvostruku cirkulaciju vazduha, ali i čine ih izuzetno podložnim iritacijama, infekcijama i toksinima iz vazduha. Direktna izloženost struji hladnog vazduha iz klima uređaja može kod ptica izazvati kijavicu, upalu sinusa, konjunktivitis, pa čak i upalu pluća. Papagaji su naročito ugroženi jer često dugo sede nepomično, neretko upravo na mestu gde ih klima "hladi".

Simptomi su često tihi i lako se zanemare: krkljanje, teško disanje, usporenost, gubitak apetita, suzenje očiju i sekret iz nozdrva. Ako se ptica udaljava iz dela prostorije u kome je klima uključena – to je već znak da joj nešto ne prija. Zato kavez nikada ne treba postavljati blizu klima uređaja, a prostorija u kojoj ptice borave mora imati umerenu, stabilnu temperaturu (22–26 °C) i dovoljnu vlažnost (najmanje 50%). Poželjna je upotreba ovlaživača vazduha, naročito ako se koristi inverter klima koja radi kontinuirano.

Kunići i glodari: tihe žrtve suvog vazduha i promaje

Na prvi pogled deluju krzneno i otporno, ali kunići, hrčci, zamorci, činčile i pacovi veoma su osetljivi na mikroklimatske promene. Njihova mala telesna masa i brzi metabolizam znače da svaki poremećaj u temperaturi i vlažnosti brzo prelazi iz spoljnog sveta u unutrašnji disbalans.

Klima uređaji im nanose štetu na tri nivoa: prehlade izazvane promajom, respiratorne infekcije zbog suvog vazduha i opšti pad imuniteta usled temperaturnih oscilacija. Kunići su posebno ugroženi, jer se ne znoje i ne mogu efikasno regulisati toplotu: ako ih rashlađeni vazduh pogodi direktno, vrlo brzo može doći do hipotermije.

Simptomi suptilnog narušavanja zdravlja uključuju smanjenu aktivnost, skrivanje, gubitak apetita, suzenje očiju, pojačano disanje ili kašalj. Kod glodara, koji su aktivni noću, vlasnici često ni ne primete promenu dok se ne jave ozbiljne posledice. Idealni uslovi za ove ljubimce podrazumevaju temperaturu između 18 i 24 °C i vlažnost vazduha od oko 50–60%. Njihovo stanište treba da bude udaljeno od direktnog duvanja, ali i od prostorija koje se brzo zagrevaju ili hlade. Klime sa jakim ventilatorima ili automatskim režimima koje stvaraju česte temperaturne oscilacije treba izbegavati.

Reptili i vodozemci: mikroklima kao uslov života

Za razliku od toplokrvnih ljubimaca, reptili i vodozemci zavise isključivo od spoljne temperature da bi opstali. Njihov organizam nije sposoban da proizvodi sopstvenu toplotu, pa svaki pad temperature direktno utiče na njihovu sposobnost da vare hranu, pokreću mišiće, održavaju imunitet i čak dišu.

Kada klima uređaj rashladi prostoriju, toplotna zona u terarijumu se smanjuje, a čak i male promene u ambijentu oko terarijuma mogu imati ogroman efekat. Ako je prostor oko terarijuma hladan, staklo dodatno gubi toplotu, pa i unutrašnji grejači rade manje efikasno.

Kod zmija, guštera, kornjača i žaba rashlađivanje može izazvati letargiju, odbijanje hrane, probleme sa varenjem, infekcije kože, pa i pad u hibernaciju – čak i kada to sezonski nije predviđeno.

Većina vrsta zahteva temperature iznad 26 °C danju i blagi pad tokom noći, ali ni tada klima ne sme narušiti vlažnost vazduha koja je za vodozemce presudna. Ako se vlažnost spusti ispod 50%, koža vodozemaca počinje da se suši, što vodi ka dehidrataciji i uginuću. Reptili mogu postati ranjivi na bakterijske infekcije, jer hladnoća usporava imunitet.

Zato treba koristiti dva paralelna termometra i higrometar – jedan u terarijumu, jedan van – kako bi se pratila stabilnost mikroklime. Klima uređaji ne smeju biti okrenuti ka terarijumu, niti se koristiti bez konsultacije s veterinarom za egzotične životinje.

Psi i mačke: izdržljivi, ali ne i otporni

Psi i mačke se generalno bolje prilagođavaju životu uz klimu – ali to ne znači da su bezbedni. Dugotrajna izloženost rashlađenom, suvom vazduhu može izazvati prehlade, ukočenost, astmu i pogoršanje postojećih hroničnih stanja.

Rase sa mnogo dlake poput sibirskog haskija ili norveške šumske mačke često vole hladnoću, ali se njihove unutrašnje potrebe razlikuju od onoga što podnose na otvorenom. Kod starijih pasa, naročito onih sa artritisom, hladan vazduh pogoršava simptome i utiče na kretanje. Kratkodlaki psi, kao i pseće i mačije rase bez poddlake (npr. doberman, sfinks), posebno su osetljivi.

Mačke vole da leže ispod klima uređaja, ali njihova sklonost ka diskretnosti otežava otkrivanje problema. Kašalj, kijanje, povlačenje u zatvorene prostore i promene u disanju mogu ukazivati na respiratornu iritaciju. Kod mačaka koje već imaju dijagnozu astme, klima može biti direktan okidač napada.

Idealna temperatura za pse i mačke jeste 23–26 °C, uz umerenu vlažnost i bez direktnog strujanja hladnog vazduha. Ako primećujete da ljubimac menja mesto gde spava, skriva se, trese ili često liže šape – to može biti signal da klima ne prija.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.