One su naši mekani iscelitelji: Poseban način njihovog oglašavanja ima TERAPEUTSKI efekat na vlasnike

U savremenom svetu, u kojem stres, usamljenost i anksioznost postaju deo svakodnevice, potreba za alternativnim oblicima emocionalne podrške sve je izraženija. Među brojnim vidovima zooterapije, odnosno animaloterapije, mačke, često neopravdano u senci pasa kao terapijskih životinja, sve više dolaze u fokus stručnjaka. Njihova prirodna sposobnost da osete i smire čoveka, kao i karakteristično predenje koje ima dokazano terapeutski efekat, čine ih idealnim saveznicima u procesu očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja, navodi Habri.org.

Za razliku od pasa, koji aktivno odgovaraju na komande i stimulišu fizičku aktivnost korisnika, mačke pružaju nežniji, suptilniji oblik podrške. Njihovo prisustvo ne zahteva verbalnu interakciju, čime posebno pomažu osobama koje imaju poteškoće u komunikaciji, kao što su deca sa autizmom, stariji sa demencijom ili osobe koje su pretrpele psihičke traume. Studije koje su analizirale dejstvo kućnih mačaka pokazale su da interakcija sa njima može značajno smanjiti nivo kortizola, hormona stresa, dok istovremeno podstiče lučenje serotonina i dopamina, neurotransmitera zaslužnih za osećaj sreće i zadovoljstva.

Preporučujemo

foto: pixabay.com

Predenje mačke, koje se odvija u niskofrekventnom rasponu od 25 do 150 Hz, ima i direktan fiziološki uticaj na organizam. Istraživanja sugerišu da upravo ove vibracije mogu doprineti da se snizi krvni pritisak, poboljša elastičnost krvnih sudova, pa čak i ubrza proces zarastanja kostiju i tkiva. Studija objavljena u ScienceDirect istražuje kako kontakt sa mačkama može doprineti lečenju različitih bolesti, uključujući depresiju, anksioznost, artritis, Alchajmerovu bolest, HIV/AIDS i ADHD. Zbog ovih osobina, mačke nisu samo emocionalna, već i potencijalna fizička podrška u oporavku nakon različitih zdravstvenih stanja

Zooterapija mačkama se primenjuje u različitim okruženjima: u domovima za stare, bolnicama, rehabilitacionim centrima i školama. Njihova tiha, ali stalna prisutnost pomaže pacijentima da razviju osećaj sigurnosti, da se ublaži osećaj izolacije i podstakne emocionalna otvorenost. Terapijske sesije sa mačkama mogu biti strukturirane u vidu planiranih poseta sa obukom i profesionalnim nadzorom, ali i spontane, kada mačka, jednostavno svojom prirodom, deluje umirujuće na prisutne.

Foto: Shutterstock/Zhukovvvlad

Mačke kao terapeutski saradnici moraju ispunjavati određene kriterijume. Idealna terapijska mačka mora biti blage naravi, tolerantna na nepoznate zvuke i mirise, spremna na fizički kontakt, ali i dovoljno nezavisna da poštuje prostor korisnika kad je to potrebno. Trening ovih mačaka, iako manje formalan nego kod pasa, podrazumeva postepeno upoznavanje sa različitim okruženjima i vrstama ljudi, kako bi njihovo ponašanje ostalo stabilno i predvidivo u terapijskom radu.

Postoje konkretni medicinski dokazi koji idu u prilog značaju mačaka u terapiji. Studije pokazuju da vlasnici mačaka imaju za 30 posto manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti. Takođe, primećeno je da čak i kratkotrajan kontakt sa mačkom može dovesti do smanjenja simptoma depresije i anksioznosti, naročito kod starijih osoba ili onih koji prolaze kroz duže periode hospitalizacije.

U vremenu kada klasična medicina sve više uvažava holističke pristupe lečenju, zooterapija mačkama otvara novo poglavlje u shvatanju procesa ozdravljenja — poglavlje u kojem su nežnost, prisutnost i nenametljiva ljubav moćniji od reči.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.