Kloniranje psa ili mačke: Da li je tuga zbog gubitka ljubimca opravdan razlog njegovog "kopiranja"?

Vlasnici kućnih ljubimaca koji su ostali bez psa ili mačke znaju da je tuga zbog ovog gubitka veoma duboka i bolna.

U tom smislu, ideja o kloniranju - pravljenju žive kopije nekadašnjeg psa ili mačke - zvuči kao ostvarenje sna.

Ali istina je da kloniranje kućnih ljubimaca nije sve što bi trebalo da bude.

Iako je moguće, da li je ispravno?

Nekada plod naučne fantastike, kloniranje kućnih ljubimaca je komercijalno dostupno širom sveta. Mnogi vlasnici ne pitaju za cenu ovog postupka koji se može ponavljati nekoliko desetina puta dok klon ne ugleda svetlost dana.

Međutim, mnogi stručnjaci za kućne ljubimce ovo ne prihvataju.

Saznajte šta ovaj proces uključuje, koliko košta i zašto neki veterinari savetuju da o ovome treba dvaput razmisliti.

Koliko košta kloniranje mačke ili psa?

Cena kloniranja kućnog ljubimca u pojedinim zapadnim zemljama, recimo SAD, košta od 35.000 do 50.000 dolara. Osim toga, morate pronaći veterinara koji je momentalno spreman da uzme uzorak tkiva vašeg ljubimca i pošalje ga kompaniji za kloniranje.

Šta se dešava kada klonirate psa ili mačku?

Da bi klonirali ljubimca, naučnici moraju začeti život u laboratoriji. Oni uzimaju neoplođena jajašca iz ženke i uklanjaju jezgro (postupak poput odvajanja žumanceta od belanceta).

Sledeći koraci uključuju umetanje DNK „donora“ u jajašca i primenu elektronskog impulsa za sintezu ćelija donora sa jajima. Ovaj puls pomaže da se pokrene ćelijska deoba.

Konačno, naučnici hirurški implantiraju ova modifikovana jajašca u surogat ženke, kojoj se daju hormoni da bi se pojačao proces implantacije i rasta u materici. Ako sve prođe kako treba, surogat nosi trudnoću do termina i donosi mladunce prirodnim porođajem.

Kao i prilikom normalnog uzgoja, klonirani ljubimac ide u novi dom čim prestane da sisa.

Treba li da klonirate svog ljubimca?

Kloniranje psa ili mačke je moguće. Sada se postavlja pitanje da li je to ispravno.

„Kompanije za kloniranje kućnih ljubimaca euforično reklamiraju ovaj proces kao način da zauvek zadržite voljenog ljubimca“, kaže DVM Robin Dovning, direktor Veterinarske klinike Vindzor i dodaje da to nosi ozbiljne posledice kojih vlasnici nisu svesni.

Postoji više razloga zašto ne bi trebalo klonirati svog psa ili mačku.

1 To neće biti isti kućni ljubimac

Pokretačka snaga kloniranja je želja da imate potpuno istog kućnog ljubimca, telom i temperamentom. Međutim, on može da izgleda i da se ponaša drugačije nego vaš prvi ljubimac.

DNK životinje se blago modifikuje tokom procesa kloniranja, a da ne pominjemo faktore životne sredine koji utiču na njegovu ličnost i ponašanje. Dakle, ako želite tačnu repliku svog ljubimca, kloniranje vam to neće dati. Između njih može biti mnogo sličnosti, ali ne postoji način da se predvidi kako će "ispasti" klonirani pas ili mačka.

Tako je prva klonirana mačka, poznata kao CC ili "Carbon Copy", imala drugačiju boju dlake od originalne mačke. Isto će se dešavati i nadalje: Cici 1 možda je živela za maženje i meke poslastice, ali je Cici 2 predisponirana za lov i provodi dane jureći insekte ili igračke.

Karakter kućnog ljubimca je mešavina genetike i okruženja, kaže Dovning. Spoljašnji uticaji, poput obuke i vaspitanja će imati veći uticaj na temperament štenaca i mačića nego nasleđene mentalne osobine.

2 Laboratorijske životinje trpe bolove pri kloniranju

Da bi se mačka ili pas klonirali, potrebni su brojni pokušaji. Dovning kaže da proces kloniranja ne funkcioniše u oko 75 posto slučajeva. Implantirani embrioni ponekad se ne “prime” u surogatu, dešavaju se uginuća i pobačaji, a kućni ljubimci na svet dolaze i sa telesnim manama.

Veliki broj mačaka ili pasa mora biti dostupan za doniranje polnih ćelija i ulogu surogata. Sve laboratorijske životinje prolaze kroz procedure koje u najvećem broju slučajeva ne proizvode klon. Dovning kaže da životinje trpe bolove prilikom ovog procesa. Donator biva podvrgnut hormonskim tretmanima i hirurškom vađenju jajnih ćelija. Surogati dobijaju hormonske terapije da bi se pripremile za trudnoću i hiruršku implantaciju embriona. Potomci-klonovi sa urođenim manama pate dvostruko - prilikom stvaranja, ali i zbog eutanaziranja usled deformiteta.

3 Misterija "ekstra" klonova?

Većina pokušaja kloniranja ne uspeva, pa se istovremeno implantira više embriona sa genima originalnog ljubimca, što koliko-toliko ubrzava proces dobijanja barem jednog uspešnog klona.

Ali šta ako na svet dođu dva zdrava klona originalnog ljubimca? Šta se dešava sa dodatnom kopijom nečije mace ili psa? Da li se podvrgavaju humanom uklanjanju?

Dovning priznaje da ne zna šta se sa njima događa.

Možete li klonirati preminulog ljubimca?

Da, ali život ćelija gasi se vrlo brzo posle smrti.

Životinjsko tkivo se razgrađuje velikom brzinom nakon uginuća, pa treba što pre uzeti potreban materijal i čuvati u posebnim uslovima dok ne dospe u laboratoriju.

Koliki je životni vek kloniranog ljubimca?

Istraživanja u poslednjih 20 godina su pokazala da je očekivani životni vek klonirane životinje obično isti kao kod “prirodnog” ljubimca (očekivani životni vek varira u zavisnosti od rase i veličine).

Da li se ljubimac može klonirati iz dlake?

Dlaka psa ili mačke nije pouzdana opcija za kloniranje. Dok se DNK iz dlake može koristiti u svrhu identifikacije kod ljudi, to nije održiv izvor ćelija za kloniranje ljubimca. Ćelije brzo umiru, a opala dlaka ne obezbeđuje živu i aktivnu ćelijsku DNK, potrebnu za kloniranje.

Voljenom kućnom četvoronožnom prijatelju teško je reći “zbogom”.

Ipak, kloniranje nije dobro rešenje. Osim nabrojanih nedostataka, verovatno će vas iznenaditi drugačije osobine novog-starog psa ili mačke.

A to ste već mogli dobiti nabavkom novog ljubimca ili usvajanjem psa ili mačke iz azila.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.