Šta se krije iza psećeg "kriv sam" pogleda: Da li ljubimci zaista znaju da su zabrljali?
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Veterina
Osećaj krivice je uvek povezan sa strahom, makar u potencijalu. To znamo i sami! Krivice bez straha nema. Ako pogrešimo neko drugi će nam skrenuti pažnju na to na neki poseban način i neće nam biti svejedno — a u pozadini je strah ` šta će biti`. On će biti tu čak i ako nam niko ne skretće pazžnju na to, a sve zavisi od veličine greške. Psi imaju duh dvogodišnjeg deteta.
majalena
Nemas ti Aleksandra pojma.