Rotvajleri nisu samo opasni: Kako izgleda život sa psom koji je proglašen devetom najpametnijom rasom
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Tatjana
Imam rotvajlere više od 30 godina, i nikada ali nikada ih ne bih menjala ni za jednu drugu rasu.
Уки
Имао сам Ротвајлера 14 година. Ћерка ми одрасла са њим. Први пут кад је као мала ишла у продавницу он пратио до тамо и назад. Од како се родила стално је био уз њу. Кад смо га успавали због болести, то нам је био шок за целу породицу. Никада ниједан проблем са њим нисмо имали. После њега нисмо узимали другог пса. Сад ћерка удата и за унуке је набавила Бишона. Таман за стан. Пас је ако се са њим лепо поступа, највећи пријатељ куће. Бар моје неко искуство.