Pumi, simpatični pas iz Mađarske koji je zbog komičnog izraza lica dobio nadimak "klovn"

Pumi je srednje veliki pastirski pas, sa prepoznatljivim kovrdžama duple dlake, podvijenim repom i vitkim, atletskim telom.

Odgajan da bude ovčarski pas, pumi je nekada bio odgovoran za kretanje stada po uskim putevima između pašnjaka u zapadnoj Mađarskoj, zahvaljujući "talentu" za sakupljanje i držanje stoke pod kontrolom.

Ovaj mali Mađar simpatičnog izraza lica i guste dvostruke kovrdžave dlake poznat je po izuzetnoj inteligenciji. Privržen i dobroćudan, sa ekspresivnim ušima i simpatičnim izrazom lica, pumi je postao jedan od najtraženijih porodičnih pasa bezgranične energije za rad i igru.

Mužjak pumija visok je od 41 do 47 cm i težak od 10 do 15 kg, dok je ženka niža i sitnija (visine od 38 do 44 cm i težine od 8 do 13 kilograma).

Pumijev životni vek je od 12 do 13 godina.

Poreklo rase pumi

Pumi je nastao tokom 17. i 18. veka u Mađarskoj, ukrštanjem primitivne rase pumi sa uvezenim nemačkim i francuskim psima sa uspravnim ušima. Kao nezavisna rasa pumi je priznat početkom 20. veka i često se naziva mađarskim pastirskim terijerom: brzo se kreće, ima budan temperament i vitko, mišićavo telo. Dobio je nadimak "klovn", jer je razigran i ima izražajno lice.

Smatra se da su u Mađarskoj uzgajana tri ovčarska psa: mudi, puli i pumi. Najstariji među njima - puli - pre oko 300 do 400 godina je ukršten sa francuskim i nemačkim pastirskim psima i terijerima da bi se stvorio pumi, dok je mudi evoluirao prirodno od ukrštanja pulija, pumija i nemačkog špica.

Međunarodni standard pumija je odobren 1935. godine. U Mađarskoj je registrovano više od 2.000 pumija, ali značajne populacije ovih pasa su u Finskoj i Švedskoj.

Temperament i izgled pumija

Pumi je najpoznatiji po odanosti i atletskoj građi. Veoma je zaštitnički nastrojen prema porodici i uvek će upozoriti vlasnika na sumnjive strance, iako neće postati agresivan. Ako se obuka i socijalizacija pumija odvijaju u najranijem uzrastu, on će biti veoma poslušan i prijateljski raspoložen prema deci i životinjama.

Pumi je veoma glasan, što ponekad može da smeta susedstvu. Srećom, ovaj pas ima temperament koji se može trenirati, može naučiti da kontroliše lajanje ako postane preterano. Nabavite mu mnogo igračaka koje će mu zaokupiti pažnju, kako ne bi razvio destruktivno ponašanje u trenucima samoće.

Dlaka pumija je kovrdžava, talasasta i dvostruka, srednje dužine, crne, smeđe, sive, srebrno-sive, bele, svetlosmeđe (fako) boje. Sivi i smeđi psi na rođenju imaju tamiju dlaku koja s vremenom izbledi. Primarne boje su: crvena, žuta, bež (poželjne su crna i siva u tragovima, kao i jasno izdvojena maska). Pumi u boji čokolade ili šarene dlake nije poželjan kad je reč o FCI standardu.

Nega, aktivnost i obuka

Pumi zahteva mnogo vežbanja i mentalne stimulacije, kao i redovnu negu dlake.

Aktivnost ovog psa na dnevnom nivou treba da bude najmanje jedan sat, u vidu kombinovanih igara, treninga ili aktivnosti poput agiliti sportova koji će ga mentalno zaokupiti. On je razigran i zadržava snažan pastirski nagon. Jednostavne igre poput donošenja predmeta će ga držati aktivnim u domu. Pumi je poznat po penjanju, pa je visoka ograda oko dvorišta obavezna. Pumi voli da prati vlasnika koji trči, planinari, vozi bicikl i uživa u svakoj drugoj avanturi na otvorenom.

Njegova dlaka je dvostruka (mekana poddlaka i grublja, oštra pokrovna dlaka). Povremeno šišanje i češljanje svakih tri do šest nedelja pomoći će u sprečavanju zapetljavanja. Da bi se kovrdže lepo formirale, nakon češljanja treba navlažiti dlaku.

Pumijeva inteligencija i budna priroda čine ga lakim za obučavanje, što on i voli. Osnovne lekcije poslušnosti mogu početi u starosti oko osam nedelja. Pumi se ističe u naprednoj obuci za stočarstvo ili pseće sportove.

Problemi koji se ispoljavaju kod neobučenog psa, osim lajanja su kopanje i sklonost ujedanju ljudi za pete. Loše ponašanje treba rano obeshrabriti preusmeravanjem pažnje uz nagradu, bez kažnjavanja.

Zdravlje i ishrana

Pumi se generalno smatra zdravom rasom, ali genetika ima važnu ulogu u njegovom zdravlju. Sklon je displaziji kuka, luksaciji patele, degenerativnoj mijelopatiji, bolestima oka poput pomeranja sočiva i drugih problema čula vida. Lako postaje gojazan, ako ga jede više od predviđenih porcija, pa su fizičke aktivnosti obavezne kako bi potrošio kalorije. Zdrave poslastice su poželjne, pa se o tome posavetujte sa veterinarom.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.