Zašto dreseri sve češće preporučuju "hvala što laješ" tehniku i kojim psima ona najviše pomaže

Koliko god voleli naše pse, njihovo prekomerno lajanje ume da bude dosadno, posebno kad pokušavamo da radimo ili gledamo TV program. Ako vas kućni ljubimac nervira zato što laje svaki put kad neko prođe pored vašeg stana ili pozvoni na vrata, verovatno će vas zanimati "teorija zahvalnosti".

Iako je iznenadno lajanje zamorno i dosadno, zapamtite da psi laju s razlogom, jer na taj način saopštavaju šta im je potrebno. Mnogi psi koji imaju slobodan pristup dvorištu verovatno će lajati svaki put kad neko priđe preblizu vašoj ogradi, što treba shvatiti kao njegov posao zaštitnika. Zato bi trebalo da, umesto ljutnje i kazne, psu izrazite zahvalnost što vas čuva.

Foto: Shutterstock

Postoji čitava dresura zasnovana na "teoriji zahvalnosti" koju neki nazivaju i teorijom zahvalnosti na lajanju. Možda deluje kontradiktorno da zahvalite psu što je uradio nešto što ne volite, ali ova teorija ima važne osnove i zasnovana je na pozitivnom potkrepljenju i prihvatanju prirodnog ponašanja psa.

"Teorija zahvalnosti" priznaje zaštitničke instinkte vašeg psa umesto da ih kažnjava. Metoda najbolje funkcioniše kod upozoravajućeg lajanja (na spoljne okidače kao što su zvono na vratima ili prolaznici), ali ne pomaže prilikom traženja pažnje, frustracije ili lajanja iz dosade. Dresuru treba raditi dalje od "okidačkih" zona kao što su prozori i vrata, a zatim se postepeno približavati okidaču "upozorenja" kako pas bude savladavao znak.

Foto: Shutterstock/Masarik

Šta je "teorija zahvalnosti"

Protokol "hvala" ili "hvala što laješ" osmislila je Kiki Jablon, dreserka pasa iz Čikaga, a javnosti je predstavljen kad je napisala kratak blog o tome još 2017. godine. Ideja joj je došla zahvaljujući njenom psu Pidžonu koji je trčao i lajao na ljude i pse koji su prolazili pored njihove baštenske kapije. Nažalost, ovo ponašanje se stalno pojačavalo, jer bi ljudi/psi odlazili, navodeći Pidžona da misli kako njegovo lajanje odlično uklanja potencijalnu pretnju.

Jablon je pokušala da koristi Pidžonov uobičajeni znak za podsećanje (zvižduk), što nije funkcionisalo, pa je počela da ga nagrađuje poslasticom ako bi je samo pogledao kada bi pokušala da ga pozove. Ovo joj je pomoglo da shvati da je ključ u tome da se neželjeno ponašanje prekine čim počne, da se potvrdi upozorenje na lavež psa pre nego što se preusmeri. Takođe je postalo jasno kako treba da koristi potpuno novi znak, zbog čega se odlučila za reč "hvala". Ovo se potom pretvorilo u potpuni protokol dresure, uz korišćenje poslastica i klikera za dresiranje.

Često zaboravljamo da naši psi imaju urođene prirodne instinkte kao što su teritorijalni stav, valjanje u blatu i zaštita svog čopora. Ova metoda deluje u skladu sa njihovim zaštitnim instinktima, tako što prepoznaje uzbunu i prihvata nagrađivanje umesto kažnjavanja (kao što je ljutito opominjanje psa rečju "ćuti" ili vikanje na psa).

Foto: Shutterstock

Kako funkcioniše "teorija zahvalnosti"

Ova metoda dresure najbolje se koristi kod kuće u situacijama kad pas laje na spoljašnje stimulanse, kao što su buka na ulici ili zvono na vratima. Početak dresure odvija se dalje od ovih okidačkih područja, tj. uobičajenih mesta gde pas obično laje, poput prozora, ulaznih vrata ili baštenske ograde. Cilj je da pas prestane da laje i dođe do vas kad kažete "hvala" i da na kraju dođe sam (bez potrebe da koristite znak). "Ova tehnika se zasniva na klasičnom (asocijacija: "Ja lajem, osoba odgovara, posao završen, mogu da se opustim") i operantnom uslovljavanju (posledica: "Ja lajem, osoba odgovara, jedan lavež je pojačan i slušaju me, više lajanja nije pojačano, učim da jedan lavež funkcioniše, više laveža je besmisleno")", objašnjava Nina Fotara, holistički dreser lovačkih pasa, i dodala da to znači da metoda funkcioniše i na emocionalnom i na bihejvioralnom nivou. Fotara objašnjava da pas često laje zato što je video, čuo ili osetio nešto što, prema njegovom shvatanju, zahteva pažnju vlasnika. Ako psu viknemo da bude tih, to mu pojačava utisak da je potencijalna pretnja problem, jer psi tumače naše vikanje kao pridruživanje lajanju.

Priznavanjem lajanja pomažemo psima da se osećaju potvrđenim. Ne nagrađujemo samo lajanje, već priznavanje komunikacije, a mnogim psima je to priznanje dovoljno da smanje intenzitet ili trajanje ponašanja, jer više ne osećaju potrebu da stalno budu na oprezu. Zato je tajming bitan: prekidanjem ponašanja i davanjem znaka nakon samo jednog ili dva lajanja, ne nagrađujemo prekomerno lajanje. Cilj je da pas shvati da smo svesni njegovog opreza, pa nauči da sam prekine lajanje i umesto toga sam dođe do nas.

Foto:nShutterstock7fast-stock

Sledeća stranica

Pročitajte ceo tekst

Podelite vest:

• <% shareCounter %>

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Njegova reakcija je postala hit: Pas zatekao praznu činiju za hranu

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Teme

• Kućni ljubimac
• Pas
• Dresura
• dresura pasa
• Teorija zahvalnosti
• Lajanje
• Kiki Jablon