Zašto dreseri sve češće preporučuju "hvala što laješ" tehniku i kojim psima ona najviše pomaže

Koliko god voleli naše pse, njihovo prekomerno lajanje ume da bude dosadno, posebno kad pokušavamo da radimo ili gledamo TV program. Ako vas kućni ljubimac nervira zato što laje svaki put kad neko prođe pored vašeg stana ili pozvoni na vrata, verovatno će vas zanimati "teorija zahvalnosti".

Iako je iznenadno lajanje zamorno i dosadno, zapamtite da psi laju s razlogom, jer na taj način saopštavaju šta im je potrebno. Mnogi psi koji imaju slobodan pristup dvorištu verovatno će lajati svaki put kad neko priđe preblizu vašoj ogradi, što treba shvatiti kao njegov posao zaštitnika. Zato bi trebalo da, umesto ljutnje i kazne, psu izrazite zahvalnost što vas čuva.

Postoji čitava dresura zasnovana na "teoriji zahvalnosti" koju neki nazivaju i teorijom zahvalnosti na lajanju. Možda deluje kontradiktorno da zahvalite psu što je uradio nešto što ne volite, ali ova teorija ima važne osnove i zasnovana je na pozitivnom potkrepljenju i prihvatanju prirodnog ponašanja psa.

"Teorija zahvalnosti" priznaje zaštitničke instinkte vašeg psa umesto da ih kažnjava. Metoda najbolje funkcioniše kod upozoravajućeg lajanja (na spoljne okidače kao što su zvono na vratima ili prolaznici), ali ne pomaže prilikom traženja pažnje, frustracije ili lajanja iz dosade. Dresuru treba raditi dalje od "okidačkih" zona kao što su prozori i vrata, a zatim se postepeno približavati okidaču "upozorenja" kako pas bude savladavao znak.

Šta je "teorija zahvalnosti"

Protokol "hvala" ili "hvala što laješ" osmislila je Kiki Jablon, dreserka pasa iz Čikaga, a javnosti je predstavljen kad je napisala kratak blog o tome još 2017. godine. Ideja joj je došla zahvaljujući njenom psu Pidžonu koji je trčao i lajao na ljude i pse koji su prolazili pored njihove baštenske kapije. Nažalost, ovo ponašanje se stalno pojačavalo, jer bi ljudi/psi odlazili, navodeći Pidžona da misli kako njegovo lajanje odlično uklanja potencijalnu pretnju.

Jablon je pokušala da koristi Pidžonov uobičajeni znak za podsećanje (zvižduk), što nije funkcionisalo, pa je počela da ga nagrađuje poslasticom ako bi je samo pogledao kada bi pokušala da ga pozove. Ovo joj je pomoglo da shvati da je ključ u tome da se neželjeno ponašanje prekine čim počne, da se potvrdi upozorenje na lavež psa pre nego što se preusmeri. Takođe je postalo jasno kako treba da koristi potpuno novi znak, zbog čega se odlučila za reč "hvala". Ovo se potom pretvorilo u potpuni protokol dresure, uz korišćenje poslastica i klikera za dresiranje.

Često zaboravljamo da naši psi imaju urođene prirodne instinkte kao što su teritorijalni stav, valjanje u blatu i zaštita svog čopora. Ova metoda deluje u skladu sa njihovim zaštitnim instinktima, tako što prepoznaje uzbunu i prihvata nagrađivanje umesto kažnjavanja (kao što je ljutito opominjanje psa rečju "ćuti" ili vikanje na psa).

Kako funkcioniše "teorija zahvalnosti"

Ova metoda dresure najbolje se koristi kod kuće u situacijama kad pas laje na spoljašnje stimulanse, kao što su buka na ulici ili zvono na vratima. Početak dresure odvija se dalje od ovih okidačkih područja, tj. uobičajenih mesta gde pas obično laje, poput prozora, ulaznih vrata ili baštenske ograde. Cilj je da pas prestane da laje i dođe do vas kad kažete "hvala" i da na kraju dođe sam (bez potrebe da koristite znak). "Ova tehnika se zasniva na klasičnom (asocijacija: "Ja lajem, osoba odgovara, posao završen, mogu da se opustim") i operantnom uslovljavanju (posledica: "Ja lajem, osoba odgovara, jedan lavež je pojačan i slušaju me, više lajanja nije pojačano, učim da jedan lavež funkcioniše, više laveža je besmisleno")", objašnjava Nina Fotara, holistički dreser lovačkih pasa, i dodala da to znači da metoda funkcioniše i na emocionalnom i na bihejvioralnom nivou. Fotara objašnjava da pas često laje zato što je video, čuo ili osetio nešto što, prema njegovom shvatanju, zahteva pažnju vlasnika. Ako psu viknemo da bude tih, to mu pojačava utisak da je potencijalna pretnja problem, jer psi tumače naše vikanje kao pridruživanje lajanju.

Priznavanjem lajanja pomažemo psima da se osećaju potvrđenim. Ne nagrađujemo samo lajanje, već priznavanje komunikacije, a mnogim psima je to priznanje dovoljno da smanje intenzitet ili trajanje ponašanja, jer više ne osećaju potrebu da stalno budu na oprezu. Zato je tajming bitan: prekidanjem ponašanja i davanjem znaka nakon samo jednog ili dva lajanja, ne nagrađujemo prekomerno lajanje. Cilj je da pas shvati da smo svesni njegovog opreza, pa nauči da sam prekine lajanje i umesto toga sam dođe do nas.

Kako trenirati "teoriju zahvalnosti"

Da biste sa psom trenirali "teoriju zahvalnosti", potrebni su: kliker (plastična spravica) za obuku pasa i male, ukusne poslastice. Metod dresure "teorije zahvalnosti" sastoji se u sledećem: stanite tačno ispred psa, daleko od mesta gde se obično laje (prozor, vrata, kapija, ograda itd.), a potom kažite "hvala", a onda odmah kliknite i pokažite poslasticu. Kad pas uzvrati interesovanjem za poslasticu, sklonite se u stranu kako bi se okrenuo i dobio poslasticu. Kliknite ponovo kad pas počne da se okreće. Kad pas ubrza okretanje, pokušajte da se udaljite i kliknite kada krene ka vama. Produžite sa dresurom tako da vas pas prati ili pojuri za vama kad odete u drugu sobu da bi dobio poslasticu i kliknite kad vas stigne. Kad ovo savladate, pređite na mesto gde pas obično laje i vežbajte tamo, ali obavezno to radite kad se napolju ništa ne dešava. Kada ovo dovoljno uvežbate, stanite ispred psa na mestu gde obično laje i sačekajte zvuk nečega što ga obično natera da laje.

Nakon jednog laveža, ili dva lajanja, recite psu "hvala". Čim pas ovo dobro uradi, postepeno vežbajte da govorite "hvala" sa veće udaljenosti, ali to radite korak po korak.

Da li "teorija zahvalnosti" zaista funkcioniše

"Teorija zahvalnosti" zvuči sjajno u teoriji, ali da li zaista funkcioniše? Dreseri tvrde da su sa njom postigli veliki uspeh kod većine pasa, ali je ona, kao i sve metode dresure, daleko od brzog rešenja ili magičnog leka. Verovatno će biti potrebno nekoliko nedelja dosledne i posvećene dresure pre nego što se rezultati pojave.

Fotara tvrdi kako često koristi ovu metodu i u mnogim slučajevima je transformišuća, ne samo za psa, već i za vlasnika. Ona pomaže vlasniku da lajanje prihvati kao komunikaciju, a ne kao smetnju, što menja emocionalnu dinamiku. Lajanje je opterećujuće za vlasnike i izaziva jake emocionalne reakcije, poput stresa i frustracije. Kao i kod svake dresure, važno je da vlasnikova energija bude smirena i uravnotežena. Ako kažete "hvala" nervozno, pas će to osetiti i pomisliti da ste i vi zabrinuti zbog lajanja koje će se zbog toga pojačati.

Po Fotarinom iskustvu, "teorija zahvalnosti" dobro funkcioniše kod većine rasa, ali je posebno efikasna kod pasmina jakih instinkata za uzbunjivanje ili pasa osetljivih na buku, jer oni često laju da bi informisali, a ne da bi bili neposlušni. Važno je znati da ova metoda ne funkcioniše u svim situacijama lajanja: treba je koristiti samo kad pas pokušava da vas upozori na nešto, kao što je buka, prolaznik ili zvono na vratima. Morate osigurati da "hvala" ne izgubi svoje značenje, jer će pas povremeno lavežom tražiti pažnju, ali to morate naučiti da razlikujete od lajanja koje zahteva "zahvalnost".

U situacijama kad pas laje zbog frustracije, intenzivnog straha, dosade, uvežbanih obrazaca ili prekomernog uzbuđenja, priznavanje lajanja ne rešava osnovnu emociju, pa u tim slučajevima treba primeniti druge strategije o kojima možete razgovarati sa dreserom.

Saveti za uspeh sa teorijom zahvalnosti

Prilikom dresure ključna je doslednost, ne samo vlasnikova, već i svih osoba u kući. Ako samo jedan član porodice koristi ovu metodu, a neko primenjuje drugu, ona neće biti efikasna, upozoravaju dreseri. Isti metod moraju koristiti svi članovi porodice da pas ne bi bio zbunjen.

Takođe morate da se pobrinete da dresura napreduje u različitim delovima kuće i sa različitim vrstama spoljašnjih okidača. Pas ne generalizuje dobro, pa ako ga dresurate samo u jednoj prostoriji ili vežbate s njim samo kada neko prođe, sam ili sa psom, onda bi vaš ljubimac mogao da primeni metodu samo na specifičnu situaciju, a ne kada, recimo, prođe grupa ljudi. U osnovi, stalno menjajte varijable kako dresura napreduje i bićete pokriveni za sve scenarije.

Evo još nekih važnih saveta koje treba imati na umu:

* Koristite najbolje i najomiljenije poslastice.

* Počnite dresuru dalje od "okidača" lajanja i privremeno im blokirajte pristup.

* Ne pokušavajte da naučite psa novim znacima i komandama ako je previše stimulisan, jer će se lako ometati, npr. ako se upravo vratio iz šetnje ili imate posetioce.

* Uvek recite "hvala" mirnim i pozitivnim tonom.

* Vežbajte svakodnevno, ali samo u kratkim epizodama.

* Budite dosledni u vremenu: uvek recite "hvala" nakon samo jednog ili dva laveža.

* Ne kažnjavajte psa ako ne reaguje na znak.

* Ako osetite frustraciju, napravite pauzu i pokušajte ponovo sa dresurom sledećeg dana.

* Potražite pomoć bihejvioriste ili sertifikovanog dresera pasa ako imate problema.

Kao i kod svake dresure pasa, morate biti spremni da uložite trud, ali ovo je jedna metoda koja vam može poštedeti gomilu frustracija na duži rok.

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.