Kuda idu ptice kad pada kiša ili se sprema oluja?

Proleće je stiglo, a jedna stara izreka kaže da aprilski pljuskovi donose majsko cveće!

Ali kuda odlaze ptice kada se na njih sruče ove nepogode?

Kuda idu ptice kada pada kiša?

Stručnjaci za ptice Ken i Kimberli Kaufman kažu:

“Ponašanje ptica na kiši delimično zavisi od vrste ptice, ali i od toga koliko jako pada kiša.

Velike ptice koje žive na otvorenom, kao što su galebovi, jastrebovi, golubovi ili čaplje, obično samo mirno sede i čekaju da kiša prestane. Male ptice pevačice koje žive na drveću i žbunju traže zaklonjena mesta ispod nadvišenih grana ili nagnutih stabala."

Ptice koje žive na periferiji gradova ili na imanjima mogu se skloniti u šupe ili pod tremove. One koje žive u veoma kišnim podnebljima su naviknute na te uslove i mogu nastaviti da traže hranu kao i obično, osim tokom najjačih pljuskova.

Šta se dešava sa pticama tokom jakih oluja i znaju li da se približava loše vreme?

Kao i ljudi, životinje traže sklonište tokom ekstremnih vremenskih uslova. Nije važno da li je reč o mećavi, oluji sa grmljavinom ili toplotnom talasu — divljim stvorenjima su potrebna bezbedna mesta. Ptice prepoznaju promene u vazdušnom pritisku koje upozoravaju na promenu vremena, kažu Kaufmanovi. Ako osete da se približava oluja, one više jedu, često dolazeći do hranilica koje su im tada najsigurniji izvor hrane.

Kada dođe loše vreme, ptice uglavnom traže zaklon od vetra i kiše u gustom žbunju ili šikari, pored teških stabala drveća. Ptice koje se gnezde u šupljinama spuštaju se sasvim na njihovo dno kako bi prebrodile oluje.

Kako pomoći divljim životinjama tokom nepogoda?

Stručnjaci predlažu da obezbedite biljke koje će zaštititi ptice od ekstremnih padavina.

Iste one biljke koje obezbeđuju hranu za ptice u obliku bobica, semena, orašastih plodova i nektara imaće dvostruku ulogu i pružiti utočište ovim životinjama ako ih zasadite gusto.

Zimzelene biljke su posebno važne, jer njihovo lišće ostaje zeleno i gusto tokom cele godine. Evo dobrog pravila: što više biljaka imate i što ih gušće posadite, to ćete više zaštititi životinje i ptice kada pada kiša. Osim toga, možete posaditi mnoštvo grmlja i blisko ih grupisati.

Ponekad pružanje skloništa životinjama odnosno pticama znači jednostavno zaštitu ili poboljšanje zasada ili uslova koji već postoje.

Ako u dvorištu imate veliko drveće, nemojte ga uklanjati. Dodajte manje drveće i žbunje da biste iskoristili vertikalni prostor.

Drveće koje se suši nemojte seći, jer je i ono važno. Kako se grmovi raspadaju, gube grane i formiraju se šupljine, koje su sjajna skloništa za manje životinje i price.

Napravite skloništa od prirodnog materijala ili kupite gotove kućice

Osim zasada, u dvorištu možete oformiti i jednostavne strukture za zaštitu divljih životinja.

Osmislite formaciju od ostataka drveća ili granja ili drvenog materijala koji pronađete u prirodi. Grane možete poređati paralelno ili slojevito i napraviti strukturu nalik kupoli, ispod koje će manje životinje i ptice moći da se bezbedno sklone u slučaju nepogode.

Isto možete uraditi i sa kamenjem, tako što ćete slagati manje kamenje na veće i postavljati ih okolo kako biste napravili mini pećine i otvore. Možete napraviti i zid od kamenja, naravno, bez upotrebe maltera i drugih vezivnih materijala.

Osim što možete iskoristiti prirodan materijal za gradnju skloništa, nije zabranjeno ni da kupite kutije ili posebne formacije za trenutni smeštaj nezaštićenih životinja. To mogu da budu razne kutije sa otvorima, kao i kućice za ptice. One zadržavaju toplotu i ne propuštaju vlagu, pa će se životinjice prijatno osećati dok čekaju da k iša prestane.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.