Najčešće digestivne bolesti hrčka: Najopasnija poznata kao MOKAR REP, ponekad je izaziva i dodir vlasnika

Digestivni sistem hrčka, iako naizgled jednostavan, izuzetno je osetljiv i reaguje na najmanje promene u ishrani, uslovima okoline i nivou stresa. Zbog toga su gastrointestinalne bolesti među najčešćim zdravstvenim problemima kod ovih sitnih glodara, a pojedine od njih neverovatno brzo mogu postati opasne po život. Veterinarski priručnici, kao što je MSD Veterinary Manual, naglašavaju da svaki vlasnik hrčka kućnog ljubimca mora da prepozna rane simptome i da razume kako i zašto ove bolesti nastaju, da bi mogao reagovati na vreme.

Najpoznatije digestivne bolesti hrčka

Najpoznatija i najteža digestivna bolest kod hrčaka je proliferativni ileitis, u narodu bolest poznata kao "mokar rep". Ovaj naziv potiče od izraženog vlaženja i slepljivanja dlake oko analnog dela tela, izazvanog obilnom, vodenastom dijarejom. Suština bolesti je mnogo ozbiljnija i reč je o akutnoj upali tankog creva, najčešće izazvanoj bakterijom Lawsonia intracellularis. Najpodložniji su mladi hrčci, posebno oni koji su nedavno odvojeni od majke, transportovani ili izloženi bilo kakvoj nagloj promeni: novoj sredini, novoj hrani, buci, gužvi ili čak samo pojačanom ljudskom kontaktu. Ovaj stres destabilizuje crevnu mikrofloru i omogućava bakteriji da se razmnoži i izazove tešku upalu.

Proliferativni ileitis napreduje zastrašujuće brzo: hrčak deluje pomalo usporeno prvog dana, ali već sledećeg dana u potpunosti gubi energiju, odbija hranu i vodu i naglo mršavi. Stolica postaje sve ređa, tamnija, izuzetno vodenasta i obilna, a dlaka oko zadnjeg dela tela bukvalno se lepi u mokru masu. Dehidracija nastupa rapidno, telo slabi, a smrt može nastupiti u roku od 24 do 48 sati. Zbog toga se ovaj poremećaj smatra hitnim veterinarskim stanjem: njegova terapija uključuje nadoknadu tečnosti, primenu specifičnih antibiotika i obaveznu izolaciju bolesne jedinke, jer se uzročnik može širiti preko kontaminirane opreme, hrane i izmeta.

Ipak, proliferativni ileitis nije jedini uzrok dijareje kod hrčaka. Brojne druge bakterijske infekcije mogu zahvatiti gastrointestinalni trakt, uključujući Clostridium piliforme koja izaziva Tyzzerovu bolest. Ova infekcija obično se javlja u uslovima loše higijene, hladnoće i stresa, a praćena je masivnim oštećenjem creva i jetre.

Salmonela, iako ređa, takođe predstavlja opasnost, ne samo za hrčka već i za ljude, jer je zoonotska. Parazitske bolesti, kao što su infekcije kokcidijama ili pantljičarama, mogu izazvati hroničnu dijareju, gubitak težine, nadutost i postepeno pogoršanje stanja životinje.

Drugi problemi crevnog trakta kod hrčka

Interesantno, ali vrlo važno, jeste to da pojedini antibiotici, koje vlasnici ponekad daju bez nadzora veterinara, mogu sami izazvati težak poremećaj crevne flore. Hrčci su izuzetno osetljivi na brojne antibiotike koji deluju pretežno na gram-pozitivne bakterije. Kada takvi lekovi unište korisne bakterije u crevima, gram-negativni mikroorganizmi, poput Escherichia coli ili Pseudomonas vrsta, mogu se nekontrolisano razmnožiti i proizvesti toksine koji izazivaju enterotoksemiju. Ovo stanje dovodi do naglog oticanja cekuma, slepog creva, koje kod glodara ima ulogu posebne fermentacione „kesice“ koja je ključna u varenju biljnih materija kod hrčaka, slično buragu kod preživara. Cekum se puni gasovima, upalnim procesima i toksinima, a posledica je izuzetno bolna i često smrtonosna dijareja.

Pored dijareje, hrčci mogu patiti i od suprotnog problema, odnosno zatvora (opstipacija). Ovaj poremećaj može nastati kada hrčak proguta neadekvatan materijal za podlogu, kao što su veći komadi strugotine, pamuk, vata ili komadići tkanine. Takav materijal se lako zgrudva i stvara blokadu u crevima.

Još ozbiljniji problem predstavlja invaginacija, odnosno uvlačenje jednog dela creva u drugo. Ovo stanje ne samo što izaziva potpunu blokadu digestivnog trakta, već može dovesti i do ispadanja creva kroz analni otvor (prolapsus). Bez hitne hirurške intervencije, invaginacija se gotovo uvek završava fatalno.

Simptomi digestivnih oboljenja u početku su ponekad suptilni. Hrčak izgleda blago pospan, manje jede, više spava ili se skriva. Međutim, svaka promena u stolici, bilo da je reč o preterano čvrstoj, suvoj i retkoj, ili o previše mekanoj, lepljivoj i vodenastoj, mora se shvatiti ozbiljno. Hrčci su majstori prikrivanja bolesti; u prirodi, jer bolesna životinja brzo postaje plen, pa su tokom evolucije naučili da dugo skrivaju simptome. Kada vlasnik napokon primeti da je nešto loše, problem je obično već uznapredovao.

Prevencija je, kao i kod većine sitnih životinja, najvažnija. Stabilna ishrana bez naglih promena, korišćenje kvalitetne komercijalne hrane za hrčke, izbegavanje svežeg voća u prevelikim količinama, stalno dostupna sveža voda, čista i suva podloga, redovna higijena kaveza i izbegavanje stresa ključni su faktori zdravlja. Važno je i obezbediti odgovarajuću temperaturu, mirno okruženje, izbegavati preterano rukovanje kod mladih jedinki i nikada ne uvoditi lekove bez veterinarskog nadzora.

Iako su mali, hrčci su izuzetno osetljivi i zahtevaju više pažnje nego što mnogi vlasnici na početku pretpostavljaju. Digestivne bolesti mogu nastati naglo, napredovati brzo i završiti se tragično ako se simptomi zanemare. Razumevanje ovih poremećaja i pažljivo praćenje zdravstvenog stanja ljubimca od presudne su važnosti. Hrčak koji se pravilno hrani, živi u čistoj i stabilnoj sredini i koji ima smanjen nivo stresa ima znatno manju verovatnoću da razvije ozbiljne digestivne probleme. Ali jednom kada se problem pojavi, brzina reakcije vlasnika i pravilno lečenje mogu značiti razliku između oporavka i gubitka ljubimca.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.