• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

Nokota, konj koji je oduzet Sijuksima, ali je posle nepunog veka i po vraćen naslednicima Bika Koji Sedi

B. P.

Vreme čitanja: oko 2 min.

Populacija ovog žilavog stanovnika prerije broji više od 1.000 grla, a "Nokota Horse Conservancy" osmislio je program pomoći lokalnim indijanskim plemenima kako bi ponovo gajili rasu koja im je pripadala

  • 0
Konj nokota

Konj nokota Foto: Shutterstock/Wirestock Creators

Nokota konja iznedrile su krševite pustinje u jugozapadnom delu Severne Dakote, a DNK analize pokazale su da ova rasa vodi poreklo od konja koji su živeli u severnim ravnicama, poslednjim uporištima Indijanaca koji su tu vodili poslednje bitke.

Jedan odgajivač konja iz Lintona u Indijani i njegov brat 80-ih godina 19. veka počeli su da kupuju ove konje da bi ih spasili od klanja i ukrštanja. Kada je vođa plemena Sijuksa, Bik koji sedi, bio primoran da se preda vojsci SAD 1881. u Fort Bufordu, ovaj odgajivač, čiji su incijali N. D., morao je da preda oružje, ali i svoje konje. Konji nokote iz plemena Sijuksa prodati su trgovcima, a mnoga grla su raštrkana na javnim rasprodajama.

Konj nokota

Konj nokota Foto: Shutterstock/Wirestock Creators

Međutim, markiz de More, francuski aristokrata i pionir rančera zapadne Severne Dakote, pokazao je interesovanje za očuvanje nokota i kupio je 250 grla. Markiz je osnovao grad Medora, "kapiju" sadašnjeg Nacionalnog parka Teodora Ruzvelta. Kada je markiz umro 1896, nadzornik njegovog ranča je prodao konje, a grla koja nisu pohvatana odlutala su neznano kud.

Konji koji su se našli u pustinjskim oblastima ovog dela SAD su živeli u ograđenom prostoru dok se razvijao Nacionalni park Teodora Ruzvelta, a kada je služba Nacionalnog parka počela da ih sklanja, umešala su se braća Kunc. Oni su videli da konji iz parka izgledaju drugačije od modernih rasa i do 1990. preimenovali su ih u nokote što je znak da potiču iz Severne Dakote.

Danas populacija ovih konja broji više od 1.000 grla: Nokota Horse Conservancy osmislio je program pomoći lokalnim plemenima Sijuksa da bi obnovili kulturu gajenja ovih konja.

Istorija nokota je veoma tragična, ali moćna, i vlasnici koji ih gaje kažu da imaju osećaj kako pomažu očuvanju istorije.

Nokote imaju krupne kosti i ravan ili blago konkavni profil na glavi srednje veličine. Njihova dlaka često je crvenkasta, ali i sivkasta, smeđa, kestenjasta ili pinto. Nokote su pouzdani konji, cenjeni zbog snage i velike izdržljivosti.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari