Vreme čitanja: oko 2 min.
Nokota, konj koji je oduzet Sijuksima, ali je posle nepunog veka i po vraćen naslednicima Bika Koji Sedi
Vreme čitanja: oko 2 min.
Populacija ovog žilavog stanovnika prerije broji više od 1.000 grla, a "Nokota Horse Conservancy" osmislio je program pomoći lokalnim indijanskim plemenima kako bi ponovo gajili rasu koja im je pripadala
Nokota konja iznedrile su krševite pustinje u jugozapadnom delu Severne Dakote, a DNK analize pokazale su da ova rasa vodi poreklo od konja koji su živeli u severnim ravnicama, poslednjim uporištima Indijanaca koji su tu vodili poslednje bitke.
Jedan odgajivač konja iz Lintona u Indijani i njegov brat 80-ih godina 19. veka počeli su da kupuju ove konje da bi ih spasili od klanja i ukrštanja. Kada je vođa plemena Sijuksa, Bik koji sedi, bio primoran da se preda vojsci SAD 1881. u Fort Bufordu, ovaj odgajivač, čiji su incijali N. D., morao je da preda oružje, ali i svoje konje. Konji nokote iz plemena Sijuksa prodati su trgovcima, a mnoga grla su raštrkana na javnim rasprodajama.
Međutim, markiz de More, francuski aristokrata i pionir rančera zapadne Severne Dakote, pokazao je interesovanje za očuvanje nokota i kupio je 250 grla. Markiz je osnovao grad Medora, "kapiju" sadašnjeg Nacionalnog parka Teodora Ruzvelta. Kada je markiz umro 1896, nadzornik njegovog ranča je prodao konje, a grla koja nisu pohvatana odlutala su neznano kud.
Sad ga vidiš, a sada ga ne vidiš: Brži od metka, snažniji od lokomotive, on je super džek rasel
Mali, bucmast i pufnast, toliko je sladak da mu oprostiš za sve što uradi: Najslađi lopov na svetu
Konji koji su se našli u pustinjskim oblastima ovog dela SAD su živeli u ograđenom prostoru dok se razvijao Nacionalni park Teodora Ruzvelta, a kada je služba Nacionalnog parka počela da ih sklanja, umešala su se braća Kunc. Oni su videli da konji iz parka izgledaju drugačije od modernih rasa i do 1990. preimenovali su ih u nokote što je znak da potiču iz Severne Dakote.
Danas populacija ovih konja broji više od 1.000 grla: Nokota Horse Conservancy osmislio je program pomoći lokalnim plemenima Sijuksa da bi obnovili kulturu gajenja ovih konja.
Istorija nokota je veoma tragična, ali moćna, i vlasnici koji ih gaje kažu da imaju osećaj kako pomažu očuvanju istorije.
Nokote imaju krupne kosti i ravan ili blago konkavni profil na glavi srednje veličine. Njihova dlaka često je crvenkasta, ali i sivkasta, smeđa, kestenjasta ili pinto. Nokote su pouzdani konji, cenjeni zbog snage i velike izdržljivosti.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Povezane vesti
"Veterinari su ključni zdravstveni radnici", tema je ovogodišnjeg Svetskog dana veterinara
Poštari iz pakla: Znate li da žabe sa pet ili više nogu pticama koje ih gutaju isporučuju bizaran poklon
Žena udomila psa i zaklela se da nikad više neće uzeti istu rasu: "Liči na ogromnu zmiju u dlakavom kostimu"
Joca, zlatni retriver iz Brazila, uginuo zbog "operativne greške": Čekao u kavezu osam sati, bez kapi vode
Danas se obeležava međunarodni dan jedne od najelegantnijih ptica: Rođendan ružičastog flaminga
