Simpatični kljunar ne sme da bude kućni ljubimac: Ima otrovne pete, ne trpi dodire, a ovo je NAJVAŽNIJI RAZLOG

Ljubitelji neobičnih životinja verovatno su čitali zanimljivosti o ikoni Australije, malom i neobičnom kljunaru (Ornithorhynchus anatinus). Endemska zaštićena vrsta, sisar simpatičnog izgleda, koji živi oko dve decenije, u divljoj prirodi polaže jaja sa mekom ljuskom. Kljunar je dlakav, ima kožni pačji kljun, rep koji podseća na dabrov i stopala slična vidri, zahvaljujući kojima vešto pliva. Jedna od neverovatnih osobina kljunarevog krzna je biofluorescentnost: to je pojava kad životinjska dlaka upija ultraljubičastu (UV) svetlost i ponovno je emituje kao vidljivu (najčešće u plavim, zelenim, roze ili ljubičastim tonovima).

Kljunar je monotrem, odnosno sisar koji polaže jaja i luči mleko kroz pore, a ne kroz bradavicu, vime ili neku vrstu dojke. Ova životinja je drevna vrsta koja verovatno polaže jaja zbog evolucionog uticaja njegovih reptilskih predaka. Kljunar je mali: najveći primerci dugi su manje od 90 cm, a obično prosečno teže ne više od tri kilograma i najčešće su veličine kao domaća mačka.

Da li je legalno imati kljunara

Nelegalno je držati ili posedovati kljunara bilo gde u svetu. U Australiji, kljunar je zaštićena vrsta i ne mogu se držati u kući, uzgajati, prodavati ili trgovati unutar zemlje ili za izvoz. Samo licencirani stručnjaci za divlje životinje u Australiji mogu privremeno postati vlasnici kljunara ako je životinji potrebna neka vrsta zdravstvene pomoći.

Da li bi kljunar bio dobar kućni ljubimac

Kljunar se ne pripitomljava lako i ne bi bio dobar kućni ljubimac. Njemu je potreban ogroman prebivališni prostor, a uz to ima složene prehrambene navike koje je teško ponoviti u bilo kojoj vrsti ograđenog prostora. Čak i pod najboljim profesionalnim okolnostima u zoološkim vrtovima, držanje kljunara u zatočeništvu je izuzetno teško. Stotine kljunara uginule su tokom prošlog veka dok su institucije pokušavale da preuzmu kontrolu i vlasništvo nad ovim životinjama. Danas postoje dva kljunara u safari parku zoološkog vrta u San Dijegu u Južnoj Kaliforniji i manje od desetak organizacija u Australiji koje čuvaju kljunare u zatočeništvu.

Kljunar je divlja životinja koja se ni pod kakvim okolnostima neće ponašati kao kućni ljubimac. Kljunari ne uživaju u ljudskom dodiru, niti tolerišu da ih neko miluje. Ako slučajno ugledate kljunara u divljoj prirodi, ostavite ga na miru. Međutim, čuvari kljunara u rezervatu Hilsvil u Viktoriji, Australija, tvrde da ova životinja obožava maženje. Iako kontakt sa kljunarima nije javno dozvoljen, ovaj rezervat za životinje omogućava da ljubitelji budu blizu kljunara i da mu ponude hranu. Cena ovog iskustva je 300 dolara, a osoba mora biti starija od 12 godina.

Da li je kljunar otrovan

Mužjaci kljunara jesu otrovni, a toksin je smešten u izbočinama koje se nalaze iznad peta na njihovim zadnjim nogama. Otrov kljunara može biti smrtonosan za manje životinje i potencijalno za malu decu.

Iako zvanično nijedna osoba nije umrla od otrova kljunara, njegov toksin izaziva bolove koji mogu potrajati godinama! Anegdotski izveštaji o pokušaju da se ublaži bol izazvan otrovom kljunara navode da lekovi poput morfijuma ne donose olakšanje! Otrov kljunara se proizvodi u žlezdama povezanim sa izbočinama na petama mužjaka i to tokom sezone parenja, radi zaštite od mužjaka rivala ili većih predatora. Pošto otrov kljunara ne razara tkivo kao otrov nekih gmizavaca, smatra se da nije namenjen korišćenju za hvatanje plena.

Prebivalište i ishrana kljunara

U prirodi, kljunar živi u mutnim slatkovodnim prebivalištima i koristi eholokaciju da bi se snašao u noćnom lovu. On je poluvodena životinja i većinu vremena provodi u vodi gde takođe pronalazi plen. Kljunar jede rakove, crve, puževe i larve insekata. Iako je mali, kljunar svakodnevno pojede obroke između dvadeset i pedeset procenata svoje telesne težine. Kljunar živi u raznim slatkovodnim staništima, ali ima svoja idealna mesta za druženje, u močvarama, unutrašnjim rekama, estuarima... Kljunar voli obale sa drvećem, visokom travom ili žbunjem, jer se krije u trupcima ili blizu stena kad izađe iz vode.

(Telegraf.rs/A-Z-Animals)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.