Lisica kao kućni ljubimac? Dobro razmislite koju vrstu ćete dovesti u kuću

Lisica mnogo liči na našeg najboljeg četvoronožnog prijatelja, s obzirom na činjenicu da pripada porodici pasa.

Ona je zanimljiv kućni ljubimac: simpatična je, komična i naravno lukava, spremna da pobegne kad god može. Ima specifične potrebe kad živi u zarobljeništvu: od obuke korišćenja posude za obavljanje fizioloških potreba do druženja sa porodicom i drugim kućnim ljubimcima.

Sve države imaju različite zakone o držanju egzotičnih kućnih ljubimaca. Lisica je u suštini divlja životinja, pa se pre odluke da je udomite posavetujte o tome da li je u vašoj zemlji dozvoljeno da je držite u zarobljeništvu i pod kojim uslovima.

Lisice imaju specifične osnovne potrebe, od svakodnevnih vežbi i posebnih potreba u ishrani do redovne nege i kontrola kod veterinara za egzote. Većina lisica ima visok nivo energije, obeležavaju teritoriju urinom i zahtevnijes su u odnosu na uobičajene kućne ljubimce. Traže posvećenog vlasnika koji će ispoštovati njihove potrebe i tolerisati njihovo prirodno ponašanje.

Koje vrste lisica mogu postati kućni ljubimci i kakve vas avanture očekuju ako ih dovedete u dom?

Pustinjska lisica

Lisica sa velikim ušima ili pustinjska lisica (Vulpes zerda) je najpopularnija vrsta egzotičnih kućnih ljubimaca. Poznata i kao fenek lisica, privatno se odgaja u mnogim zemljama sveta, pogotovo u SAD, i dostupna je za nabavku po ceni od nekoliko hiljada dolara. Njena mala veličina, dug životni vek i dobroćudna priroda čine je dobrim izborom. Nije pogodna za porodice sa malom decom i drugim kućnim ljubimcima. Kao najmanja vrsta lisice, veoma je osetljiva i ne trpi grubosti. Poznata je po velikom repertoaru oglašavanja: ona cvili, reži, vrišti, zapomaže, laje, škrguće i zavija!

Pustinjska lisica ima lepo krzno koje čine dugačke i guste dlake krem ili žućkaste boje, izuzetno velike uši i dlakave noge. Njena dužina je od 30 do 40 cm, a težina ne premašuje 1,8 kilograma.

Crvena lisica

Crvena lisica (Vulpes vulpes) nije toliko popularna kao pustinjska lisica, ali vlasnici koji je imaju u domu kažu da ima mačiju narav. Teško se pripitomljava i ima mnoge nedostatke, a najveći je urin izuzetno neprijatnog mirisa. Sterilizacija ili kastracija mogu uticati na smanjenje oštrine mirisa njene mokraće. Ima sklonost ka kopanju i potrebno joj je mnogo prostora gde će upražnjavati ovu naviku.

Crvena lisica naraste do oko 105 cm, a njena težina varira između 3,6 do oko 7 kilograma. Njena njuška je dugačka, ima velike i šiljate uši, a preko lica joj se proteže crveno krzno koje prekriva i leđa, bokove i rep. Grlo joj je sivkasto-belo, kao i brada i stomak; noge su crne, kao i vrhovi ušiju, a rep pufnast sa belim vrhovima

Srebrna lisica

Poznata i kao srebrna lisica i sibfoks, ova pripitomljena lisica pripada porodici Vulpes vulpes, kao varijetet crvene rođake. Programom selektivnog uzgoja redukovan je neprijatan miris njenog urina. Ima male genetske razlike u odnosu na crvene rođake. Prava pripitomljena srebrna lisica dostupna je samo u Rusiji i teško se nabavlja.

Ovo je lisica psećeg karaktera. Prilikom selekcije i poboljšavanja osobina, kod njih su favorizovana neka ponašanja psa: mahanje repom sa ciljem pokazivanja dobrog raspoloženja, lajanje i druge vrste oglašavanja, kao i mrdanje ušima. Njena dužina je do 110 cm, dok je težina od 3,6 do oko 7 kilograma Ima dugačku njušku i velike šiljate uši, plavičasto-sivu do srebrnu dlaku i rep sa belim vrhom. Srebrne dlake mogu biti rasute svuda po krznu.

Arktička lisica

Arktička lisica (Vulpes lagopus) je veoma slična crvenoj, ali je manja i nije čest izbor za kućnog ljubimca. Prilagođena je životu na Arktiku, osetljiva je na visoke temperature i lakše se pregreje od ostalih rasa lisica. U zemljama u kojima se gaji, rasplodni fond vrste je veoma mali, izvestan broj potomaka ima genetske probleme, a jedinke su većeg rasta.

Kao i crvena lisica, i arktička ima urin nesnosnog mirisa, pa nije pogodna za život u zatvorenom prostoru. Ona obeležava teritoriju i voli da se igra u pesku i prljavštini. Iako može biti prijateljski raspoložena prema porodici, njeno neuredno mesto za spavanje i boravak jednostavno nisu prihvatljivi.

Arktička lisica je dugačka oko 72 cm, a njena težina je od 2,7 do 4,5 kilograma. Njena dlaka je tamnosiva do smeđa, pa čak i plavičasto-smeđa tokom leta, dok zimi poprima belu ili krem boju. Rep joj je dugačak i čupav, njuška kratka, uši male i uvijene, a noge zdepaste.

Siva lisica

Ovo je doskoro bila veoma često viđena lisica u SAD. S vremenom, lovci i krčenje šuma su ih desetkovali, a crvene lisice su se prenamnožile i postale dominantne.

Siva lisica (Urocion cinereoargenteus) je najmirnija i najdruželjubivija vrsta. Većina lisica je nepoverljiva prema strancima, ali su sive lisice prijateljski nastrojene prema ljudima. Njihov urin nije tako oštrog mirisa, ali to nije jedini problem koji će praviti u domu. Sklone su uništavaju tepiha i podova, obeležavaju teritoriju i nasumice grizu pokućstvo.

Dužina sive lisice je od 78 do 115 cm, a težina od 3,6 do 6,3 kilograma. Na glavi i leđima ima biber sivu dlaku koja je crvenkasto-braon na bokovima, grudima i potiljku. Noge i stopala su crvenkaste boje, rep dugačak i čupav, sa crnom prugom na vrhu. Uši i njuška su šiljati, a kandže dugačkee, nalik kukama.

Šišmiš lisica

Mala lisica sa ušima poput slepog miša (Otocion megalotis) je neuobičajena vrsta koja se teško nabavlja i još teže čuva kao kućni ljubimac. Njeno prirodno prebivalište su afričke ravnice. U divljini se hrani insektima, termitima i balegarima koji čine 80 odsto njihove prirodne ishrane. Kao kućni ljubimac jede meso i povrće. Malobrojni vlasnici drže ih u zatvorenom prostoru, jer su sklone bežanju. Vole da kopaju po podlozi i obeležavaju teritoriju urinom. Njihova dužina je od 114 do 168 cm, a težina od 2,7 do 5,44 kilograma. Imaju velike uši, žućkasto-sivu dlaku, crno lice i noge i uši i rep sa crnim vrhovima.

Prerijska lisica

Poreklom iz severnoameričkih prerija, brza prerijska lisica latinskog imena Vulpes velok je mala i izuzetno teško se nabavlja u zemljama u kojima je dozvoljeno njeno držanje u domu. Prijateljski je raspoložena, nije glasna niti energična. Malobrojni vlasnici kažu da ju je lako naučiti da koristi kutiju za vršenje nužde. Brze lisice su svaštojedi: njihova ishrana uključuje travu, voće, male sisare, strvine i insekte. U divljini živi do šest godina, a kao kućni ljubimac živi čak 14 godina.

Prerijska lisica je dugačka oko 80 cm, a teška od 1,8 do 3,2 kilograma. Tamna, sivkasta do smeđa boja dlake se proteže do žućkastosmeđe boje bokova i nogu; grlo, grudi i stomak su bledožuti ili beli, rep ima crni vrh, uši su joj velike, a na njušci ima crne mrlje.

“Kit” lisica

Njen stručni naziv je Vulpes macrotis. Bliski je srodnik prerijskoj lisici i otprilike je iste veličine. Potiče iz jugozapadne Severne Amerike. Prirodno je radoznala, ne boji se ljudi i može uspostaviti duboku vezu sa vlasnikom. U divljini je svaštojed. U zarobljeništvu se hrani kombinovanom, visokokvalitetnom hranom za pse bogatom proteinima, kuvanim ili sirovim mesom, povrćem i voćem. Posebne poslastice su joj cvrčci ili brašneni crvi.

Nije glasna, a zvuci koje ispušta su nalik lavežu ili režanju. Nabavite joj mačiju penjalicu i obezbedite mesto da kopa rupe, što je jedna od njenih omiljenih aktivnosti. Dužina ove lije je do 50 cm, a njena težina od 1, 35 do 2,7 kilograma. Ona ima velike uši; sivkasto-narandžasti gornji “kaput” sa belo obojenim trbuhom i rep sa crnim vrhom.

Bleda lisica

Vulpes pallida je latinski naziv tzv. blede lisice poreklom iz pustinje Sahare. Ona je takođe veoma retka u trgovini egzotičnim kućnim ljubimcima. Emituje slab miris, lako se obučava i ima prijateljski karakter. Veoma je glasna i ispušta zvuke poput pustinjskih rođaka.

Dužina joj je od 38 do 43 cm, a težina od 1,8 do 2,72 kilograma. Ima dlaku peščane boje, beličasti donji stomak, dugačko telo i relativno kratke noge. Njuška joj je uska, uši duge i zaobljene na vrhu, a rep žbunast, sa crnim vrhovima.

Korzakova lisica

Vulpes corsac potiče iz severne Azije i retko se drži kao kućni ljubimac. Obično se poredi sa brzom, prerijskom lisicom u ponašanju, nezi i izgledu. Lako nauči gde treba da obavlja fiziološke potrebe. Zahteva redovno kupanje, inače će joj dlaka poprimiti neprijatan miris. Ako je držite u domu, obezbedite penjalicu. Jednom godišnje treba očekivati jako linjanje njene dlake.

Njena visina je od 48 do 60 cm, a težina oko 2,72 kilograma. Gusta, meka siva dlaka ima srebrne tonove, trbuh je beo, a rep sa crnim vrhom.

Kako izgleda život sa lisicom kuććnim ljubimcem? Pogledajte video!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.