Lisica kao kućni ljubimac? Dobro razmislite koju vrstu ćete dovesti u kuću
One su duhovite ali i hirovite, simpatične ali i lukave, bučne i poprilično neuredne, a najveći “minus” im je urin nesnosnog mirisa kojim obeležavaju prostor u kome borave
Lisica mnogo liči na našeg najboljeg četvoronožnog prijatelja, s obzirom na činjenicu da pripada porodici pasa.
Ona je zanimljiv kućni ljubimac: simpatična je, komična i naravno lukava, spremna da pobegne kad god može. Ima specifične potrebe kad živi u zarobljeništvu: od obuke korišćenja posude za obavljanje fizioloških potreba do druženja sa porodicom i drugim kućnim ljubimcima.
Sve države imaju različite zakone o držanju egzotičnih kućnih ljubimaca. Lisica je u suštini divlja životinja, pa se pre odluke da je udomite posavetujte o tome da li je u vašoj zemlji dozvoljeno da je držite u zarobljeništvu i pod kojim uslovima.
Lisice imaju specifične osnovne potrebe, od svakodnevnih vežbi i posebnih potreba u ishrani do redovne nege i kontrola kod veterinara za egzote. Većina lisica ima visok nivo energije, obeležavaju teritoriju urinom i zahtevnijes su u odnosu na uobičajene kućne ljubimce. Traže posvećenog vlasnika koji će ispoštovati njihove potrebe i tolerisati njihovo prirodno ponašanje.
Koje vrste lisica mogu postati kućni ljubimci i kakve vas avanture očekuju ako ih dovedete u dom?
Pustinjska lisica
Lisica sa velikim ušima ili pustinjska lisica (Vulpes zerda) je najpopularnija vrsta egzotičnih kućnih ljubimaca. Poznata i kao fenek lisica, privatno se odgaja u mnogim zemljama sveta, pogotovo u SAD, i dostupna je za nabavku po ceni od nekoliko hiljada dolara. Njena mala veličina, dug životni vek i dobroćudna priroda čine je dobrim izborom. Nije pogodna za porodice sa malom decom i drugim kućnim ljubimcima. Kao najmanja vrsta lisice, veoma je osetljiva i ne trpi grubosti. Poznata je po velikom repertoaru oglašavanja: ona cvili, reži, vrišti, zapomaže, laje, škrguće i zavija!
Pustinjska lisica ima lepo krzno koje čine dugačke i guste dlake krem ili žućkaste boje, izuzetno velike uši i dlakave noge. Njena dužina je od 30 do 40 cm, a težina ne premašuje 1,8 kilograma.
Crvena lisica
Crvena lisica (Vulpes vulpes) nije toliko popularna kao pustinjska lisica, ali vlasnici koji je imaju u domu kažu da ima mačiju narav. Teško se pripitomljava i ima mnoge nedostatke, a najveći je urin izuzetno neprijatnog mirisa. Sterilizacija ili kastracija mogu uticati na smanjenje oštrine mirisa njene mokraće. Ima sklonost ka kopanju i potrebno joj je mnogo prostora gde će upražnjavati ovu naviku.
Crvena lisica naraste do oko 105 cm, a njena težina varira između 3,6 do oko 7 kilograma. Njena njuška je dugačka, ima velike i šiljate uši, a preko lica joj se proteže crveno krzno koje prekriva i leđa, bokove i rep. Grlo joj je sivkasto-belo, kao i brada i stomak; noge su crne, kao i vrhovi ušiju, a rep pufnast sa belim vrhovima
Srebrna lisica
Poznata i kao srebrna lisica i sibfoks, ova pripitomljena lisica pripada porodici Vulpes vulpes, kao varijetet crvene rođake. Programom selektivnog uzgoja redukovan je neprijatan miris njenog urina. Ima male genetske razlike u odnosu na crvene rođake. Prava pripitomljena srebrna lisica dostupna je samo u Rusiji i teško se nabavlja.
Ovo je lisica psećeg karaktera. Prilikom selekcije i poboljšavanja osobina, kod njih su favorizovana neka ponašanja psa: mahanje repom sa ciljem pokazivanja dobrog raspoloženja, lajanje i druge vrste oglašavanja, kao i mrdanje ušima. Njena dužina je do 110 cm, dok je težina od 3,6 do oko 7 kilograma Ima dugačku njušku i velike šiljate uši, plavičasto-sivu do srebrnu dlaku i rep sa belim vrhom. Srebrne dlake mogu biti rasute svuda po krznu.
Arktička lisica
Arktička lisica (Vulpes lagopus) je veoma slična crvenoj, ali je manja i nije čest izbor za kućnog ljubimca. Prilagođena je životu na Arktiku, osetljiva je na visoke temperature i lakše se pregreje od ostalih rasa lisica. U zemljama u kojima se gaji, rasplodni fond vrste je veoma mali, izvestan broj potomaka ima genetske probleme, a jedinke su većeg rasta.
Kao i crvena lisica, i arktička ima urin nesnosnog mirisa, pa nije pogodna za život u zatvorenom prostoru. Ona obeležava teritoriju i voli da se igra u pesku i prljavštini. Iako može biti prijateljski raspoložena prema porodici, njeno neuredno mesto za spavanje i boravak jednostavno nisu prihvatljivi.
Arktička lisica je dugačka oko 72 cm, a njena težina je od 2,7 do 4,5 kilograma. Njena dlaka je tamnosiva do smeđa, pa čak i plavičasto-smeđa tokom leta, dok zimi poprima belu ili krem boju. Rep joj je dugačak i čupav, njuška kratka, uši male i uvijene, a noge zdepaste.
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.