PARAZITSKE BOLESTI u akvarijumu: Često neprimetne, ovo su POUZDANI ZNACI da su ribice zaražene

Iako akvarijum deluje kao zatvoren i uređen svet u kojem su ribe bezbedne, upravo takvo okruženje često postaje idealno tlo za razvoj parazita — mikroskopskih neprijatelja koji, kada se jednom ukorene, narušavaju zdravlje i ravnotežu celog sistema. Akvaristička praksa i stručni izvori, poput Merck Veterinary Manual, ukazuju da su paraziti čest izazov za zdravlje riba u zatvorenim sistemima kao što su akvarijumi.

Paraziti najčešće dospevaju u akvarijum preko riba koje su nedavno dodate, naročito ako nisu bile u karantinu. I naizgled zdrava jedinka može biti nosilac bolesti, jer paraziti često miruju dok se ne aktiviraju usled stresa, promene sredine ili opadanja imuniteta riba. Osim riba, prenosioci mogu biti i biljke, dekoracija ili voda iz drugog akvarijuma, ukoliko prethodno nisu dezinfikovani.

Bela tačka, sluz, somotna bolest

Među parazitskim bolestima najpoznatija je Ichthyophthirius multifiliis, poznata pod imenom „bela tačka“ ili jednostavno ich. Na telu zaražene ribe pojavljuju se bele tačkice, najčešće po koži, perajima i škrgama. Riba pokazuje znake nelagodnosti — trlja se o kamenje i dekoraciju, disanje joj postaje ubrzano i neprirodno se trza. Ponašanje ribe se menja: ona se povlači, pliva nesigurno i gubi apetit. Što bolest više napreduje, promene su izraženije.

Drugi česti paraziti su iz roda Trichodina, koji napadaju kožu i škrge, izazivajući pojačano izlučivanje sluzi. Riba kao da je obavijena tankim, prozračnim slojem, skoro nevidljivim na prvi pogled. Zbog oštećenja disajnih površina, riba često boravi pri površini, pokušavajući da udahne više kiseonika. Pokreti joj postaju usporeni, a telo gubi boju.

Poseban izazov predstavlja parazit Oodinium, uzročnik tzv. „somotne bolesti“ ili velvet-a. Ime je dobio po karakterističnom sjaju — telo ribe izgleda kao da je prekriveno zlatkastim ili bronzanim slojem prašine. Taj sjaj je najvidljiviji pod bočnim osvetljenjem i često promiče početnicima. Pored gubitka boje i apetita, riba se trlja, a njeno kretanje deluje napeto i isprekidano.

Gljivične infekcije, poput onih koje izaziva Saprolegnia, javljaju se najčešće sekundarno — na mestima gde je koža već oštećena. Na telu ribe se tada pojavljuje beličasta, vunasta prevlaka, nalik končastoj pamučnoj naslagi. Ako se infekcija proširi na škrge, disanje postaje otežano, a stanje životno ugrožavajuće.

Karantin, lečenje, prevencija

Posebno je važno obratiti pažnju na promene u ponašanju ribe, koje su često prvi, a ponekad i jedini znak bolesti. Kada se kaže da je riba „letargična“, to ne znači da jednostavno miruje — to znači da prestaje da pliva u jatu, ne reaguje na hranu, zadržava se u uglu, oslanja se na dno, ili duže vreme nepomično stoji ispod površine, bez karakteristične radoznalosti koju inače pokazuje. Takvo stanje se nikada ne sme zanemariti, jer ukazuje na ozbiljan disbalans u organizmu.

Ukoliko se bolest proširi, opasnost ne preti samo jednoj ribi. Paraziti se brzo šire celim akvarijumom, naročito u uslovima prenatrpanosti, loše filtracije i neregularne zamene vode. Zato je karantin neizostavan deo odgovorne akvarističke prakse. Svaku novu ribu treba posmatrati najmanje dve nedelje u posebnom prostoru, kako bi se na vreme otkrile eventualne infekcije.

Kada dođe do infekcije, lečenje zahteva pažljiv pristup. Nisu svi paraziti osetljivi na iste supstance, niti svi akvarijumi podnose iste tretmane. Najčešće se koriste lekovi na bazi bakra, formalina ili kalijum-permanganata, ali njihova primena mora biti precizno dozirana. Greška u koncentraciji može ubiti ne samo parazite, već i korisne bakterije, pa čak i same ribe. Neke infekcije zahtevaju i privremeno podizanje temperature vode kako bi se ubrzao životni ciklus parazita, čime se povećava efikasnost terapije.

Međutim, najpouzdanija zaštita ostaje — prevencija. Stabilni uslovi u akvarijumu, kontrolisana temperatura, čista i dobro oksigenisana voda, ishrana prilagođena vrsti ribe, kao i izbegavanje stresa (naglo paljenje svetla, neadekvatna manipulacija, nagle promene u pH ili tvrdoći), ključni su faktori očuvanja zdravlja.

Paraziti su možda mikroskopski mali, ali njihove posledice mogu biti i te kako vidljive i bolne — kako za ribe, tako i za vlasnika koji ulaže ljubav, trud i vreme u svoj akvarijum. Svaka riba ima svoj način da kaže da nešto nije u redu — dovoljno je da je pažljivo i svakodnevno posmatramo.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.