Jastog kao kućni ljubimac: Nije razmažen, voli samoću, ne podnosi komšiluk i često izaziva tuče!

Ako imate iskustva kao akvarista i držali ste vodene ljubimce, jastog je još jedan “drugar” koga biste mogli da dovedete kući.

Ovaj mali “momak” nije previše zahtevan stanar akvarijuma, pa zašto ne biste pokušali? pita Dogscatspets.

Postoje razne vrste jastoga koje možete izabrati kao kućnog ljubimca. Najčešće se viđa “električni” kobaltnoplavi jastog, ali postoji još nekoliko omiljenih akvarijumskih vrsta.

Crveni jastog

On naraste do 15-ak centimetara i dominantna je akvarijumska vrsta u nekim zapadnim zemljama. Veoma je teritorijalan i voli da boravi u plitkom akvarijumu sa malim slojem podloge za ukopavanje.

Navodno je potrebno oko 120 litara vode po jednom crvenom jastogu da bi se sprečile tuče i kanibalistički ispadi.

Bodljikavi jastog

Ima veoma dugačke, debele, bodljikave antene, a na prvih četiri para nogu nema kandže, po čemu se razlikuje od običnih jastoga.

Plavi jastog

Iako prelep i vrlo efektan u akvarijumu sa svežom, hladnom vodom, njegove navike u ishrani mogu biti prezahtevne. Dok raste (a naraste i više od 60 cm) može da jede non-stop!

“Zvezda od perja”

Ako želite jastoga ljubimca za morski akvarijum, zvezda od perja je majušna vrsta koja ne poraste više od dva centimetra!

Viđa se u tamnocrvenoj, crnoljubičastoj, narandžastoj i smeđoj boji i ima vertikalne pruge čija debljina, broj i nijansa variraju.

Debelijus jastog

Ovo je živopisan dodatak akvarijumu, sa neobičnim telom bele do boje lavande, sa narandžastim i ljubičastim pegama.

Čime hraniti jastoga?

Većina morskih jastoga se obično hrani rakovima, malim ribama i škampima, ali u akvarijumu im dajte hranu koja će potonuti na dno.

Nabavite komercijalnu hranu, smrznute škampe i tubifeks crve. Neki jastozi, poput kobaltno plavog su čistači i mogu se hraniti skoro svime što se nađe na dnu akvarijuma. Takvim vrstama možete ubaciti sve što dajete ribicama, od industrijske hrane, preko ribljih pahuljica do živih biljaka.

Saveti za opremanje akvarijuma

Uslovi u akvarijumu moraju se strogo poštovati, od kvaliteta i vrste vode do podloge.

Neke vrste jastoga su veoma destruktivne: lako unište svu opremu u akvarijumu i pojedu ribe ili vodene životinjice. Potrebno im je mnogo prostora, jer su veoma teritorijalni i ako osete teskobu pretvaraju se u kanibale! U akvarijumu, zajedno sa jastozima, mogu da žive samo ribe koje brzo plivaju.

Stavite dosta kamenja, biljaka i trostranih predmeta u akvarijum. Dobra količina peska i šljunka takođe će obezbediti dovoljno materijala. I skloništa su im važna, pogotovo u periodu odbacivanja ljušture, jer se osećaju ranjivo i nesigurno. Svetlost im nije potrebna.

Jastozi su umetnici za bekstvo, pa zapečatite sve delove akvarijuma odakle mogu da izađu. Žive biljke sigurno neće dugo opstati, jer će biti pojedene.

Ako želite nekoliko jastoga u akvarijumu, napravite im mnogo prostora i stavite mrežicu kako biste razdvojili vrste i sprečili sukobe.

U akvarijum ne stavljajte ništa od bakra, mesinga, bronze, olova ili cinka! Umesto ovih otrovnih metala koristite cevi od nerđajućeg čelika ili PVC-a.

Usamljenički život jastoga

Nema potrebe da jastogu obezbeđujete kompanjona: on voli usamljenički život.

U akvarijum sa mužjakom možete uvesti ženku u periodu kad se presvlači. To je jedini put kada je spremna za parenje i oplođenje jaja. Kada (i ako) se to desi, vratite je u akvarijum da položi jaja i sačekajte da joj se oklop ponovo stvrdne.

Koliko dugo jastog može da živi?

Životni vek jastoga ljubimca nedovoljno je istražen, ali neki izvori tvrde da evropski jastozi žive oko 34 godine, dok su ženke dugovečnije i dožive oko 55 godina.

Ima i tvrdnji da je životni vek jastoga mnogo duži: čak čitav vek! To znači da ćete se sa ovim ljubimcem prilično dugo družiti.

Imajte na umu da svaka vrsta jastoga dolazi sa sopstvenim životnim zahtevima. Zato detaljno istražite vrstu koju želite za ljubimca pre nego što je donesete u kuću. Jastozima sa hladnom vodom je potrebno hladnije okruženje. Drugi traže više prostora, zbog klešta. Pojedine vrste su mnogo neuredne, dok će druge pojesti svaku životinju u akvarijumu.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.