Karakat, hibrid divljeg "crnog uha" i abisinske mačke: Voli meso, teško se gaji i još teže pripitomljava

Mnogi ljudi dive se lepoti i eleganciji divljih mačaka i neretko požele da u domu čuvaju neko od ovih veličanstvenih stvorenja što naravno nije moguće. Ipak, odgajivači mačaka uspeli su da stvore minijaturne verzije velikih divljih mačaka, ukrštanjem rasnih domaćih mačaka sa divljim rođakama, ali se u gotovo svim slučajevima dešava da kod potomaka preovladava divlji karakter, što uzgoj čini problematičnim, kao što je u slučaju karakata, piše Zooplus.

Karakat je mačija rasa nastala ukrštanjem domaće i divlje mačke, tačnije parenjem abisinske mačke sa karakalom. Karakal je grabljivica teška čak 18 kilograma, poreklom iz centralne Azije, sa Bliskog istoka i iz Afrike i ime mu potiče od turske reči "karakulak", što se prevodi kao "crno uvo". Iako nije u srodstvu sa risom, karakala zovu pustinjski ris. U nekim zemljama ljudi koriste karakale za lov ili lovačka takmičenja. Ove okretne mačke mogu skočiti tri metra uvis iz stojećeg položaja. Najvažnija osobina karakala je postojan karakter - čak i ako živi u zatočeništvu neće se pripitomiti: on je sve, samo ne umiljata mačka.

Kako je tekao uzgoj karakata

Treba se vratiti u 1998. godinu, u snežnu Moskvu, gde je domaća mačka ušla u kavez mužjaka karakala u gradskom zoološkom vrtu. Dve životinje su se tako dobro slagale da nisu mogle da odole stvaranju potomaka. Mačka je donela na svet mače čupavih ušiju, ali o njemu nema mnogo podataka, osim da nije imalo svoje potomke. Ovaj "incident" je zainteresovao ljubitelje mačaka da pokušaju sa ciljanim uzgojem potomaka karakala i drugih rasa domaćih mačaka. Početkom 21. veka, američki felinolozi Džoj Gajsinger i Alison Navaro pokušali su da uzgajaju karakata ukrštanjem karakala sa abisincem. Oni su uspeli, ali su iz nepoznatih razloga prekinuli sa eksperimentisanjem. Tokom prve dekade 21. veka, ukrajinski felinolog Ana Kuzmina je napredovala u uzgoju F1, prve generacije karakata, ali su Rusi u uzgoju karakata imali najviše uspeha. Najpoznatiji odgajivač ove rase je Irina Nazarova iz odgajivačnice Kataleja.

Ciljano ukrštanje karakala i abisinske mačke brzo je utihnulo. Unija nemačkih i austrijskih ljubitelja mačaka planirala je da upari rasu mejn kun sa karakalom, sa ciljem kombinovanja upečatljivog izgleda karakala sa nežnim karakterom ogromnog mejn kuna. Ova ideja izazvala je mnoge kontroverze, pa čak i pokrenula peticije da se zaustavi stvaranje planirane hibridne rase. Nedugo zatim došlo je do nesuglasica među odgajivačima, a onlajn međunarodna fondacija za divlje i hibridne mačke, uspostavljena u okviru projekta je van mreže od 2011. godine. Trenutno nema intenzivnijih napora na uzgoju karakata.

Izgled, temperament i smeštaj karakata

Ako je uzgoj hibrida mačaka uspešan, izgled potomstva nije odmah ujednačen i potrebno je nekoliko generacija pre nego što se to postigne, što se sa karakatom nije desilo. Generaciju F1, odnosno direktno potomstvo karakala i domaće mačke, uglavnom čine mačke iznadprosečne veličine koje imaju egzotičan izgled karakala i čuperke kao ris. Pošto trenutno ne postoji ciljani uzgoj karakata, ne postoji ni standard koji opisuje izgled ove mačke.

Postoji još jedan rizik koji se javlja sa uzgojem svakog hibrida: nikad se ne zna koje roditeljske osobine će naslediti. Mačići često ne nasleđuju samo izgled svojih roditelja, već i njihovu divlju prirodu. Agresivnost i teška markacija su faktori koji mogu da zakomplikuju život ljudi sa potomcima ovih mačaka. Uzgajivači moraju poštovati stroge propise o vlasništvu za hibride divljih mačaka do 4. generacije, uključujući i nju.

Neki vlasnici drže karakata u domu. Međutim, ove mačke u divljini imaju teritorije koje se protežu kilometrima i ne mogu se držati u zatvorenim uslovima. Uprkos ograđenom prostoru na otvorenom, oni mogu razviti probleme u ponašanju, pa je idealno da karakat živi u rezervatu za divlje životinje.

Ishrana i nega karakata

U divljini, karakal jede ptice, zečeve i miševe, kao i veći plen poput antilope i meso mu je najvažnija namirnica. Meso bi takođe trebalo da bude glavna komponenta hrane za karakata, a hrana sa izvesnim sadržajem žitarica se ne preporučuje. Karakat ne traži posebnu negu, ali kvalitet njegove dlake zavisi od roditelja.

Zašto je uzgoj karakata težak

Problemi uzgoja hibridnih mačaka nisu vezani samo za njihove potomke. Čak i u samom činu sparivanja domaće i divlje mačke može doći do neželjenih tegoba i povreda. Ako je uparivanje prošlo uspešno, trajanje trudnoće može izazvati probleme: domaće mačke nose mladunce u proseku 63 dana, a period gestacije karakata se produžava za pet do petnaest dana.

Ako domaća mačka ranije donese mačiće na svet, oni mogu imati tegobe kao nedonoščad. Preveliki mačići takođe ugrožavaju zdravlje majke. Ako divlja mačka donese na svet mačiće, postoji rizik da će ih odbiti, jer su premali. Pored toga, različiti skupovi hromozoma često rezultiraju neplodnim potomstvom. Zbog svih ovih problema, razumljivo je da je uzgoj karakata u zastoju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.