Od moskovske lutalice do kapsule u kojoj je skončala: Ovo su bili poslednji sati žrtvovane Lajke u svemiru

Na današnji dan, pre 69 godina, tadašnji Sovjetski Savez lansirao je 3. novembra 1957. godine "Sputnjik 2", drugu svemirsku letelicu ikada poslatu u Zemljinu orbitu. Ova misija, nazvana ogromnim dostignućem tehnologije, bila je jedinstvena i zbog toga što je u svemir prvi put otišlo živo biće, pas Lajka. Nažalost, Lajka je uginula samo nekoliko sati po lansiranju, pa je ova storija, isprva okarakterisana kao neverovatan podvig čocečanstva, dobila epitet najokrutnije misije u kojoj je žrtvovana životinja.

Lajka, teška nepunih pet kilograma, bila je pas lutalica i živela je u Moskvi 50-ih godina 20. veka. Jednog hladnog oktobarskog dana 1957. godine, Lajku je sa ulice preuzela grupa naučnika i tokom narednih nekoliko nedelja, od psa lutalice ona je postala "svemirski pas", a ljudi koji su je svesno poslali u smrt na kraju su zažalili zbog te odluke.

Preporučujemo

Lajka je poslata u svemir, u jednosmernu misiju, kao prvo živo biće koje će kružiti oko Zemlje. Ona je izabrana zbog svoje male veličine, dobrodušnosti i, da niko ne pomisli da je bila voljena ljudima koji su je iskoristili, zato što je bila pas sa ulice.

Lajka i drugi "svemirski psi" u obuci, Albina i Muška, bili su podvgrnuti surovim metodama dresure: držani su ekstremnom zatvoru danima da bi se navikli na uslove skučene svemirske kapsule. Zatvaranje pasa izazvalo je zastoj u uriniranju i vršenju velike nužde, čak i kada su im davani laksativi, pa se njihovo mentalno stanje pogoršalo. Psi su prošli simulaciju centrifuge koje su oponašale lansiranje u svemir i bili izloženi glasnim, kontinuiranim zvucima što je dovelo do udvostručenja njihovog pulsa, skoka krvnog pritiska i pojave užasnog straha.

Nešto više od nedelju dana pre lansiranja u svemir, lekar Vladimir Jazdovski izabrao je Lajku za let i tako je osudio na zastrašujuću i usamljenu smrt u svemiru. Pre lansiranja, Jazdovski je doveo Lajku kući da se poigra sa njegovom decom. Lajka je smeštena u kapsulu Sputnjika 2, tri dana pre lansiranja. U kapsuli je bilo užasno hladno, pa su eksperimentatori morali da je greju, a onda su je, uoči lansiranja u svemir, poljubili u njušku i poželeli joj srećan put, znajući da se neće vratiti.

Lajka je bila sputana pojasom i lancima i nije mogla da se okrene u minijaturnoj kapsuli. Kada je Sputnjik 2 dostigao vrhunac ubrzanja, senzori hirurški implantirani u njeno telo otkrili su da je Lajkina brzina disanja bila više od tri puta veća od normalne, a njeno srce je kucalo 240 otkucaja u minuti. Organizacija PETA koja je pisala o ovom užasnom činu obelodanila je da je Lajka trebalo da pojede otrovanu hranu kako bi uginula nakon nekoliko dana kruženja oko Zemlje, ali je ona živela samo nekoliko sati na Sputnjiku 2.

Godine 2002. obelodanjeno je da se Lajka skuvala do smrti u roku od nekoliko sati nakon lansiranja, jer sistem za hlađenje satelita nije proradio.

Pretužna priča o Lajki samo je delić okrutnog ponašanja ljudi koji životinje tretiraju kao alatke za jednokratnu upotrebu. Čitav Lajkin život, koji je provela na ulicama Moskve kao lutalica do umiranja u strahu i samoći u svemiru, bio je pun zlostavljanja i zanemarivanja. Čovečanstvo je izneverilo Lajku, a najsitniji delići njenih posmrtnih ostataka i dalje plutaju svemirom kao podsetnik na odlazak u večnost jednog nevinog bića koje nikome nije umelo da kaže "ne".

(Telegraf.rs)