Medved usnaš izgubio šapu i dobio protezu, a njegovi mladunci pate zbog plesa koji im stvara rane u nosu!

Stručnjaci za književnost tvrde da je Balu, lik iz „Knjige o džungli” Radjarda Kiplinga, inspirisan neobičnom vrstom medveda iz Južne Azije, koga odlikuju duge kandže, razbarušeno krzno i njuška koja podseća na usisivač! Medved usnaš iz Indije suočava se sa brojnim pretnjama opstanku, a jedna od njih je i krivolov. Godine 2019. neprofitna organizacija „Wildlife SOS” spasila je mladog medveda po imenu Vasikaran (koga su staratelji zvali Vasi), nakon što mu je leva zadnja šapa zapela u žičanu zamku. Kada su veterinari shvatili da se šapa ne može spasiti, Vasi je bio podvrgnut amputaciji i tada je privukao pažnju Derika Kampane, ortopeda za životinje, poznatijeg pod nadimkom „Čarobnjak za šape”. Kampana godinama putuje širom sveta, izrađuje i postavlja proteze životinjama svih vrsta i veličina – od konja do ptica.

U septembru 2025. godine, zahvaljujući Kampani, Vasi je postao prvi medved na svetu koji je dobio protezu ekstremiteta. Vasi je prihvatio protezu šape i prvi put posle mnogo godina oslonio je levu zadnju nogu na tlo.

Preporučujemo

Specijalna briga i nega predstavljaju standard u organizaciji „Wildlife SOS”, koja u Indiji brine o četiri glavna utočišta za medvede usnaše, a njen centar „Agra Bear Rescue Facility” najveći je azil na svetu za ove medvede. Ako je nekom medvedu potrebna posebna nega, oni čine sve da to obezbede.

Medvedi usnaši dolaze u ovaj azil u različitim stanjima – kao siročad, povređene životinje ili životinje spasene iz prakse „medveda koji plešu”. Mnogi medvedi će ostati u ovom azilu do kraja života. Nekima od njih noge su se uplele u zamke, a ima i medveda koji su pretrpeli strujni udar... Postoje različiti načini na koje životinje dožive teške povrede, što na kraju zahteva amputaciju. Ipak, zamke su najčešći razlog zbog kojeg medvedi gube neki ekstremitet ili njegov deo.

Uprkos takvom zdravstvenom stanju, mnogi medvedi su izuzetno otporni. Iako nisu najveštiji penjači, čak i medvedi koji su ostali bez nogu mogu i dalje da se penju na drveće.

U azilu ima mnogo slepih medveda koji, logično, imaju drugačije potrebe od ostalih medveda. Oni imaju poseban prostor: ne znaju gde se šta nalazi, a sve se odvija prema ustaljenim rutinama.

Medved usnaš ima jedinstvenu njušku koju zavlači u termitnjake. Njihovo krzno veoma je čupavo i toliko su „razbarušeni” da se njihove siluete lako uočavaju na snimcima sa kamera za praćenje divljih životinja. Medvedi usnaši su jedina vrsta medveda koja svoje mladunce redovno nosi na leđima. Oni su sposobni da se brane od tigrova dok im mladunci sede na leđima. Mali medvedi usnaši ostaju na majčinim leđima i do godinu dana, a dešava se da majku jašu čak tri mladunca!

U Indiji i Nepalu medvedi usnaši imaju status ranjive vrste, dok su na Šri Lanki zvanično klasifikovani kao ugrožena vrsta. Najveća pretnja ovim medvedima je gubitak staništa. Stanište koje im je potrebno postaje sve manje i pretvara se u izolovana „ostrva” koja međusobno nisu povezana. To je verovatno jedna od najvećih pretnji njihovom opstanku.

Još jedna ozbiljna pretnja za medvede usnaše jeste krivolov: vekovima su krivolovci uzimali mladunčad iz divljine i koristili ih za zabavu, prisiljavajući ih da „plešu” na ulicama pred turistima. Medvedu se provlači uže kroz nos, a potom ga vuku. Životinja se, zbog bola koji trpi, uspravlja na zadnje noge, a to pomeranje s jedne strane na drugu, dok medved stoji ili se kreće, neko naziva plesom, što je užasavajuće.

Organizacija „Wildlife SOS” je 2009. godine uticala na to da se u Indiji stane na kraj praksi korišćenja medveda za ples. „Wildlife SOS” i dalje želi da osigura da lokalno stanovništvo ima pristup stručnom usavršavanju i obukama o tome zašto ove medvede ne treba iskorišćavati za ples. Deo tog procesa je i rad sa decom koja odlaze na fakultete i ne odrastaju u okruženju ljudi koji zarađuju na „plešućim” medvedima.

(Telegraf.rs/Goodgoodgood)