Kinezi izgubili razum zbog EĐIJAO: Umiru milioni magaraca, naučnici grčevito pokušavaju da ih spasu

Grupa eminentnih naučnika iz Brazila pokušava da u laboratorijskim uslovima proizvede jedan od najtraženijih proizvoda na azijskom tržištu. Reč je o proizvodu koji se zove eđijao: u pitanju je kolagen ili želatin koji se dobija kuvanjem kože magaraca i na Istoku se smatra eliksirom mladosti. Brazilski naučnici žele da stvore veštački magareći kolagen što bi moglo da spase ove životinje od neminovnog istrebljenja. Njihov cilj je da zadovolje ogromnu potražnju srednje klase u Kini za tradicionalnim napitkom koji navodno usporava starenje i da istovremeno ponude čistiji proizvod koji nosi manji rizik od kontaminacije. Projekat predvodi Karla Molento, profesorka na Katedri za dobrobit životinja na Saveznom univerzitetu u Parani i rukovodilac tamošnje Laboratorije za ćelijske nauke o životinjama.

Preporučujemo

Šta je eđijao

Magarci imaju važnu ulogu u životima miliona ljudi širom sveta, ali sve veća globalna trgovina magarećim kožama vrši ogroman pritisak na populacije ovih kopitara i izaziva ozbiljnu zabrinutost za njihovu dobrobit. Globalna trgovina magarećim kožama pretvorila se u rastuću krizu koja pogađa ove životinje i ima ozbiljne humanitarne posledice zbog enormne potražnje za eđijaom, želatinom koji se dobija kuvanjem magarećih koža. Iako se tradicionalno koristi u određenim granama kineske medicine, eđijao se danas masovno plasira na tržište kao proizvod za zdravlje, dobrobit i lepotu, uz tvrdnje da blagotvorno deluje na krvnu sliku, vitalnost, imunitet, plodnost i usporavanje procesa starenja. Eđijao se prodaje u obliku praha, tonika, tableta i sirupa i sve je češće sastojak kozmetičkih i luksuznih proizvoda za negu. Kako potražnja raste i poprima sve komercijalniji karakter, trenutne procene ukazuju na to da se godišnje usmrti između 5 i 6 miliona magaraca radi snabdevanja globalnog tržišta kožama. Pre deset godina, procenjena godišnja potražnja iznosila je oko 4,8 miliona koža: ukoliko trenutni trendovi nastave nekontrolisano da rastu, očekuje se dalji porast broja ubijenih magaraca i dovođenje vrste na ivicu opstanka.

Potražnja eđijaoa nažalost raste

Iako je eđijao glavni pokretač eksploatacije magaraca, magareće kože koriste se i u suplementima na bazi želatina, kozmetičkim proizvodima i pojedinim proizvodima od kože, iako ne postoji biološka potreba za korišćenjem magareće kože ni u jednom od ovih proizvoda. Želatin i kolagen mogu se dobiti iz alternativnih izvora, uključujući biljne i sintetičke opcije, zbog čega je dalje iskorišćavanje magaraca nepotrebno.

Posledice nestajanja magaraca po ljude

U mnogim delovima sveta, posebno u Africi, Latinskoj Americi i Aziji, magarci su neophodni za svakodnevni život: oni pomažu u poljoprivredi, transportu vode i robe i obezbeđivanju sredstava za život porodicama. Trgovina magarećim kožama povezana je sa učestalim krađama, ilegalnom trgovinom i neregulisanim klanjem magaraca, često uz minimalan nadzor ili potpuno odsustvo kontrole u pogledu dobrobiti životinja. Gubitak magaraca ima pogubne posledice po zajednice koje su već ugrožene, jer povećava siromaštvo i nesigurnost i istovremeno nanosi ogromnu patnju životinjama.

Brojne organizacije za zaštitu životinja, poput „Donkey Sanctuary of Canada”, odlučno se protive trgovini magarećim kožama. Magarci zaslužuju zaštitu, human tretman i priznanje za svoju vitalnu ulogu u ljudskim i životinjskim zajednicama.

Populacija magaraca u Kini već trpi posledice totalnog kolapsa, jer je broj ovih životinja pao sa 11 miliona u 1992. godini na manje od dva miliona, zbog čega se industrija okrenula uvozu iz Afrike i Južne Amerike. Kako bi zaštitila svoje životinje, Afrička unija je u februaru 2024. godine usvojila istorijsku zabranu trgovine magarećim kožama na celom kontinentu.

Zaustavljanje sve većeg opadanja populacije magaraca može se postići jedino stvaranjem veštačkog kolagena u laboratorijskim uslovima. Istraživači u Brazilu, uz podršku organizacije The Donkey Sanctuary, razvijaju veštački uzgojen magareći kolagen u laboratorijama pomoću ćelijske poljoprivrede, sa ciljem da ova ekološka i humana alternativa postane spremna za masovnu proizvodnju do 2027. godine.

(Telegraf.rs/Thedonkeysanctuary/SCMP)