Prvi put u istoriji počela masovna vakcinacija pingvina u Australiji: Da li 40.000 ptica može da preživi H5N1?

Više od 1.000 pingvina sa ostrva Filip (Australija) dobilo je prvu dozu vakcine protiv ptičjeg gripa u najmasovnijem programu vakcinacije divljih ptica na svetu. Ketrin Basterfild, izvršna direktorka Prirodnih parkova ostrva Filip, australijskog ostrva u saveznoj državi Viktorija koje je čuveno po kolonijama malih pingvina, izjavila je da je vakcinacija već počela. Basterfildova je rekla da je ovo prvi put da neko u svetu pokušava da obavi vakcinaciju ovih razmera. Kad pingvini stignu na plažu, stručnjaci ih preuzimaju i premeštaju u manje grupe kako bi životinje prošle kompletan proces obeležavanja i vakcinacije. Oko 5.000 malih pingvina širom Filip Ajlenda i Sent Kilde treba da primi dve doze vakcine protiv H5N1, virusa poznatijeg kao ptičiji grip.

U proteklom periodu, na 300 pingvina obavljeno je merenje težine, a ptice su potom mikročipovane, vakcinisane i puštene na tri nedelje, a po isteku ovog perioda treba da dobiju drugu dozu vakcine, preneo je The Guardian.

Preporučujemo

Mali pingvini su najmanja vrsta pingvina na svetu i žive samo u južnoj Australiji i Novom Zelandu. Iako nisu navedeni kao ugrožena vrsta, smatraju se visokorizičnim kad je reč o smrtonosnom ptičjem gripu. Populacija malih pingvina na Filip Ajlendu je oko 40.000 ptica, a „Parada pingvina“ na ostrvu je glavna turistička atrakcija u ovom delu sveta koja privlači oko 700.000 posetilaca svake godine i ekonomiji države doprinosi blizu 500 miliona dolara.

Vlada Viktorije najavila je veliki program vakcinacije divljih životinja 12. avgusta, a cepiva je obezbedilo savezno ministarstvo poljoprivrede.

Pozitivni slučajevi ptičjeg gripa na Filip Ajlendu, uključujući jedan kod malog pingvina, ubrzali su i omasovili vakcinaciju koja je predviđena za naredne nedelje. Južna Australija prijavila je potvrđen slučaj kod malog pingvina na ostrvu Kengur. Na ostrvu King u Tasmaniji, 51 životinja je uginula, a pretpostavlja se da je smrt uzrokovana ptičjim gripom, nakon što je jedan uzorak bio pozitivan.

Izveštaj Instituta Artur Rajla, objavljen prošle godine, navodi da bi pingvinima trebalo 10 nedelja da dostignu vrhunac imuniteta i da bi davanje vakcina nakon dolaska H5N1 moglo biti „prekasno, jer je verovatno da će doći do značajnog mortaliteta pre nego što se postigne adekvatna pokrivenost vakcinom“. U najgorem slučaju, navodi se u izveštaju, moglo bi da ugine i do 16.000 malih pingvina. Džejms Tod, glavni službenik za biodiverzitet Viktorije, kaže da vakcine nisu „srebrni metak“ i ne bi bile pogodne za mnoge od stotina drugih divljih vrsta ugroženih virusom. On je dodao da se u slučaju malih pingvina zna da su u opasnosti od H5: oni su kolonijalna vrsta koja se gnezdi zajedno i to su morske ptice koje će doći u kontakt sa drugim morskim pticama – nosiocima virusa.“

Dr Džon Kokrem, profesor emeritus na Univerzitetu Masi na Novom Zelandu, koji istražuje male pingvine, rekao je da je ptičji grip H5 dodatna pretnja vrsti koja je već pogođena jakim olujama, porastom nivoa mora i promenama u dostupnosti hrane zbog klimatskih promena.

(Telegraf.rs)