Pecaroš iz Melburna u reci slikao ROZE KLJUNARA: U poslednja dva veka viđeno ih je samo desetak

Kada je pecaroš iz Melburna, Kodi Stilianu, pre nekoliko meseci krenuo na dugo putovanje do mirne reke u regiji Džipslend na istoku Viktorije (Australija), očekivao je običan dan, ali se našao licem u lice sa neobičnom životinjom. U pitanju je bio kljunar i to roze boje, što je retko stanje poznato kao albinizam, i jedan je od desetak albino kljunara viđenih u poslednja dva veka.

Roze kljunar pojavio se prvo kao bledi oblik koji je plutao ispod površine vode, krećući se drugačije od ribe koju je Stilianu pratio. On je pomislio da je u pitanju ogromna pastrmka, ali je ubrzo shvatio da je u pitanju kljunar, jer je bio samo nekoliko metara ispred njega. Kad je kljunar izronio, ukazalo se svetlo obojeno krzno, kljun nežno ružičaste boje i roze stopala, znaci retke genetske neobičnosti koja ukazuje na nedostatak melanina. Stilianu je albino kljunara nazvao Pinki. Stručnjaci tvrde da su varijacije boja ove vrste, bilo da su uzrokovane albinizmom ili leucizmom, izuzetno retke kod kljunara.

Preporučujemo

Stilianu je, kako kaže, nekoliko godina pre ovog susreta, u sličnoj regiji naišao na manjeg kljunara sa istom karakterističnom ružičastom bojom, pa je pomislio da je to ista, samo starija i znatno veća životinja. Da bi je tada zaštitio od uznemiravanja, Stilianu nije otkrivao lokaciju na kojoj se nalazila, udaljeni deo reke u regiji Istočni Džipslend koji ovaj pecaroš voli da posećuje. Izolacija je verovatno pomogla Pinkiju da dugo ostane neprimećen, ali se Stilianu nadao da će ga nekad ponovo videti.

Otkriće roze kljunara pokazuje koliko se malo zna o varijacijama boja kod jedne od najznačajnijih vrsta Australije.

"Ovo je izuzetno usamljena vrsta", izjavio je Džoš Grifits, ekolog za divlje životinje iz EnviroDNA i istakao da je susret sa običnim kljunarom u divljini dovoljno neuobičajen, tako da je susret sa albino pripadnikom ove vrste gotovo senzacija.

Kljunare je teško videti u divljini, jer su uglavnom aktivni noću i ne okupljaju se u velikim grupama. Usamljenici su i generalno je teško videti ih, iako su još prilično rasprostranjeni.

Albino životinje ne žive dugo, jer su u prirodi veoma uočljive i time predstavljaju lak plen za predatore, ali su albino kljunari pošteđeni prirodnih neprijatelja i duže žive u divljini.

(Telegraf.rs/Abc.net.au)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.