Mačke ostavljaju jedna drugoj „masne“ poruke, a naučnici su upravo "provalili" njihove tajne kodove

Mačke mogu međusobno da se prepoznaju i identifikuju na osnovu mirisa sopstvenog urina, a istraživači su upravo dešifrovali tajne „poruke“ koje im to omogućavaju. Grupa hemikalija poznatih pod nazivom masne kiseline razgranatog lanca (BCFA) pomaže da mačke dobiju svoje jedinstvene oznake kad je u pitanju miris, otkrila je nova studija. Neobične kapljice masti u bubrezima mačaka pomažu im da održe taj "hemijski otisak prsta" kad god obave nuždu i ostave trag urina, objavili su istraživači 19. avgusta u časopisu Current Biology.

Dok većina životinja koristi kombinaciju vizuelnih, zvučnih i mirisnih znakova radi međusobnog prepoznavanja, neke vrste oslanjaju se na specifične hemijske potpise. Brojni insekti koriste određene ugljovodonike da bi utvrdili da li su insekti koje sreću deo iste kolonije, a miševi izlučuju urinarne proteine koji pružaju identifikacione informacije o jedinki koja ih je ostavila. Ipak, nije dovoljno poznato na koji način drugi sisari ostavljaju jedinstvene mirisne oznake koje ostaju stabilne tokom vremena, piše Live Science.

Preporučujemo

U novoj studiji, istraživači su posmatrali Flehmenov (Flemenov) odgovor kod domaćih mačaka, odnosno neobičan izraz kad mačka otvorenih usta pokušava da prepozna određene mirise koje "privlači" u svoj vomeronazalni organ (on pomaže mačkama da detektuju feromone i druge hemikalije u svom okruženju). Istraživači su otkrili da su mačke pokazivale Flehmenov odgovor ređe ako su se češće susretale sa istim uzorkom urina druge mačke, ali se odgovor pojačavao kad su nailazile na urin nove mačke.

Naučni tim koristio je tehniku poznatu kao visokoefikasna tečna hromatografija da bi podelio uzorak mačjeg urina na njegove komponente, a zatim je mačkama pokazao svaki deo ovog uzorka. Mačke su dosledno pokazivale Flehmenov odgovor kada bi osetile miris dela koji je sadržao šaku masnih kiselina razgranatog lanca. Svaka mačka je imala jedinstvenu mešavinu BCFA u svom urinu, a one su ostajale stabilne najmanje jedan dan nakon što bi mačka ostavila mirisni trag, što ukazuje na to da masne kiseline mogu ostaviti informacije o mački koja je ostavila trag, čak i nakon što urin ispari. Tim je pronašao BCFA u kapljicama lipida (masti) u bubrežnom korteksu, spoljašnjem delu bubrega mačaka. Istraživačima je više od veka poznato da ove kapljice postoje u mačjim bubrezima, ali njihova svrha nije bila jasna. Kapljice bi mogle da deluju kao rezervoari koji održavaju individualni BCFA profil mačke konstantnim, čak i nakon promena u ishrani ili zdravstvenom stanju, pretpostavljaju naučnici.

Velike mačke, kao što su lavovi i tigrovi, takođe imaju BCFA i kapljice lipida u svojim bubrežnim korteksima, ali se specifične BCFA i broj kapljica razlikuju među vrstama, što ukazuje na to da su se ove karakteristike menjale sa evolucijom. Naučnici sada žele da shvate kako se ove masne kapljice formiraju, održavaju, mobilišu i povezuju sa sekrecijom u urin i da li poremećaj ovih procesa doprinosi razvoju hronične bolesti bubrega kod mačaka.

(Telegraf.rs)