Vlasnici, obratite pažnju: Ovaj suptilan FIZIČKI ZNAK provereno ukazuje na to da vaš pas ima demenciju

Kao što demencija pogađa ljude, i psi pate od nje: iako se kod pasa demencija zove drugačije, ona nije ništa manje razorna. Poznata kao sindrom kognitivne disfunkcije ili kognitivna disfunkcija kod pasa, demencija pogađa do 60 procenata pasa starijih od 11 godina. Razlikovanje sindroma kognitivne disfunkcije od normalnog starenja može biti teško, jer znaci uključuju promene u navikama spavanja i društvenom ponašanju psa, kao i zbunjenost ili nesnalaženje na poznatim mestima. Nova studija, objavljena u časopisu Frontiers in Veterinary Science, koju su vodili istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline, tvrdi da postoji specifičan fizički znak koji može ukazati na demenciju kod pasa i u pitanju je promena dužine koraka prednjih nogu.

Studija ne pokazuje da ovo može samo po sebi dijagnostikovati demenciju kod pasa, jer na hod mogu uticati i drugi faktori, uključujući hroničnu bol. Ipak, rezultati studije ukazuju na to da bi dužina koraka prednjih nogu mogla poslužiti kao korisna, objektivna mera za praćenje starenja pasa, uz kognitivne upitnike i veterinarske preglede.

Preporučujemo

„Dužina koraka prednjih nogu kod pasa skraćuje se s godinama, ali je još važnije to što se smanjuje prilikom kognitivnog oštećenja“, tvrdi veterinarski neurolog Nataša Olbi sa Državnog univerziteta Severne Karoline. Ona kaže da su istraživači otkrili da je efekat kognitivnog pada veći od samog efekta starosti.

Studija je zasnovana na analizi 88 starijih pasa, ženki i mužjaka, čistokrvnih pasa i mešanaca. Da bi bili uključeni u istraživanje, psi su morali da dostignu najmanje 75 procenata svog očekivanog životnog veka, na osnovu veličine i rase. Životinje su podvrgavane fizičkim, neurološkim, fiziološkim i ortopedskim testovima kako bi se procenilo sve što je moglo biti narušeno starenjem, od vida i sluha do pokretljivosti i fizičke snage. Za deo eksperimenata u vezi sa hodanjem, koji su sprovođeni svakih šest meseci tokom nekoliko godina, psi su postavljani duž staze duge pet metara gde su hodali sopstvenim tempom, bez verbalnog ohrabrenja ili poslastica. Skraćeni korak prednjih nogu podudarao se sa nižim rezultatima kognitivnih testova, čak i nakon što su u obzir uzeti starost i hronične bolesti pasa.

Kognitivni pad različito utiče na prednje i zadnje noge. Kod pasa, zadnje noge su važne za kretanje napred, dok prednje noge menjaju smer i utiču na zaustavljanje. Uravnoteženo hodanje nije samo stvar mišića i zglobova, već zavisi od sposobnosti mozga da integriše senzorne informacije, planira kretanje i koordinira telom. Moždana kora integriše više senzornih informacija u neuronska kola koja proizvode korake u prednjim nogama, pa gubitak senzomotorne integracije visokog nivoa različito utiče na njih. Zato bi na pseću demenciju mogla da ukaže promena načina hodanja psa između poseta veterinaru ili praćenje kod kuće. Ovo ne zahteva posebnu opremu, samo pažljivo oko: i dok skraćivanje dužine koraka prednjih nogu nije garancija da pas razvija demenciju, to je nešto što bi stručnjak mogao da proveri.

Ovi nalazi podržavaju upotrebu dužine koraka grudnih ekstremiteta kao objektivne mere funkcionalne mobilnosti koja odražava promene povezane sa kognitivnim padom i može biti koristan alat za istraživanje i kliničko praćenje starenja pasa, pišu istraživači u objavljenom radu. Moguće je da će to doneti nove uvide u kognitivni pad i pomoći u istraživanju demencije i kod ljudi. Studije su pokazale da ljudi sa uznapredovalom Alchajmerovom bolešću sporije hodaju i imaju kraći korak u poređenju s ljudima sa blažim kognitivnim oštećenjem.

Što se tiče pasa, istraživači žele da testiraju ova merenja i zaključke na velikim grupama pasa šireg raspona starosti i sa širim spektrom zdravstvenih stanja. Ako vlasnici primete da korak prednjih nogu njihovog psa postaje kraći, trebalo bi da posete veterinara, jer postoje mogući alternativni uzroci poput artritičnog bola ili problema sa vratom koji se mogu lečiti. Ako se postavi dijagnoza kognitivnog pada, mogu se preduzeti neke promene u načinu života čak iako trenutno nema leka.

(Telegraf.rs/Sciencealert)