Eksperiment koji je iznenadio svet: Muzičar naučio HOBOTNICU da SVIRA KLAVIR, snimak za nevericu

Teško je zamisliti da ljudi imaju bilo šta zajedničko sa hobotnicom: razlike su očigledne, jer hobotnica nema kosti, vodena je životinja, ima pipke... Pa ipak, postoje neke sličnosti između ljudi i hobotnica, što je dokazao jedan muzičar koji je otkrio iznenađujuću osobinu hobotnice koju je spasao sa pijace: sposobnost sviranja na klaviru.

Švedski muzičar Matijas Kranc spasao je hobotnicu sa riblje pijace i nazvao je Tako, po japanskom jelu takojaki. Kranc je doneo životinju u svoj dom kako bi sproveo eksperiment i video može li da je nauči da svira klavir. On je delio svoja otkrića i neuspehe na Jutjub kanalu i nakon šest meseci pokušaja i grešaka, zbližavanja i treninga, Kranc je napravio vodenu klavijaturu sa povlačenjem i polugom na kojoj Tako svira prateći muzičara koji svira gitaru.

Preporučujemo

"Oduvek sam želeo da naučim životinju da svira klavir", objasnio je Kranc na Jutjubu. "U teoriji, hobotnice imaju neverovatan potencijal. Pametne su kao trogodišnjaci, neverovatno rešavaju probleme, a svaka od njihovih osam ruku ima svoj mini mozak. To je kao da imate osam pijanista u jednom telu. Ponekad savim zaboravim da je Tako bio predodređen da postane nečija večera, a sada zajedno pravimo muziku", izjavio je Kranc na Jutjubu.

Kranc se mnogo potrudio da razvije klavijaturu na kojoj Tako može da svira pod vodom i da razvije interesovanje kod Takoa da svira. Uspeo je da napravi vodootpornu klavijaturu na kojoj Tako može da svira povlačenjem poluga koje pritiskaju dirke nadole, umesto da Tako sam pritiska dirke klavira. Drugo, i verovatno teže, bilo je podučavanje Takoa da uopšte svira instrument. Kranc je koristio osvetljene dirkice, lažne rakove i vibracije u svom akvarijumu (da bi predstavio zvuk, jer hobotnice nemaju uši) kako bi naterao Takoa da udara različite dirkice i note. Uprkos poslasticama, stimulansima itd., bilo je teško motivisati Takoa da povuče polugu da bi udario dirku, a kamoli da razvije bilo kakvu melodiju.

Sve je izgledalo kao neuspeh dok Kranc nije razvio "lift-rak" koji bi spuštao poslasticu Takou dok povlači određene poluge za svaku dirku. Svaki put kad Tako pritisne dirku klavira, mala cev za hranu spušta raka i tek kada završi melodiju, rak se spusti dovoljno nisko da ga oktopod uhvati. Nakon toga, bilo je pitanje ponavljanja i povezivanja kako bi se Tako naterao da "svira džez" zajedno sa Krancom. Sada, bez obzira na to da li je svestan muzike ili ne, Tako je naučio da svira svoju muzičku igračku.

"Niko mi ne bi verovao da ovo nije snimljeno", rekao je Kranc.

Iako je ovaj eksperiment prilično neobičan, mnoge ljude nije iznenadila Takova sposobnost da zasvira. Pokazalo se da hobotnice koriste alate i u stanju su da prepoznaju i razlikuju ljude, otvaraju tegle, rešavaju zagonetke i smatraju se umetnicima bekstva iz akvarijuma. Uprkos fizičkim razlikama sa ljudima, hobotnica deli slične gene inteligencije sa čovekom, a brazilska studija tvrdi da oktopodi mogu i da sanjaju. Delimično zbog njihovog intelekta, sve je više ljudi koji odbijaju da jedu hobotnice. Postoje i naučnici koji veruju da bismo, proučavajući mozak hobotnice, mogli bolje da razumemo ljudski mozak.

Iako je Kranc prvobitno planirao da vrati Takoa u okean, odlučio je da ga zadrži kao kućnog ljubimca, pratioca i povremenog klavijaturistu za improvizovane muzičke sesije. Bez obzira na to da li je eksperiment nešto dokazao ili ne, Kranc je razvio trajnu vezu sa svojim prijateljem glavonošcem.

Tako možda još ne izvodi Šopenove etide, ali Krancov eksperiment privukao je pažnju ljudi na Instagramu i Jutjubu. Sada oktopod i njegov profesor muzike mirno žive u domu i povremeno zajedno zasviraju.

(Telegraf.rs/Classicfm.com/upworthy.com)