Teška je 12 tona, a zubi su joj dugi samo 6 mm: Morski biolozi kažu da njeno lice samo majka može da voli

B. P.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Svetski dan kit ajkule, čija je svaka predstavnica vrste unikatna po izgledu kože, obeležava se od 2012. godine 30. avgusta

Foto: Shutterstock

Međunarodni dan kit ajkula osmišljen je sa ciljem ozbiljnijeg pristupa zaštiti ovih neverovatnih morskih bića. Nežno morski divovi podjednako fasciniraju vodene entuzijaste i morske biologe, ali se treba pobrinuti da se njihov broj poveća i da njihova budućnost bude zaštićena.

Kit ajkula postaje ugrožena vrsta, jer je jedna od najranjivijih morskih životinja, prema IUCN listi.

Mnogi se pitaju da li su kit-ajkule kitovi ili ajkule. Kit ajkula je najveća živa vrsta ajkule na našoj planeti. Može da naraste do 14 metara, a njena prosečna težina je oko 12 tona. Uprkos činjenici da su tako velike, njihovi zubi su začuđujuće mali, dužine samo šest milimetara.

Jedna od najfascinantnijih činjenica o kit ajkulama je da je svaka unikatna: koža svake kit-ajkule je kao otisak prsta kod čoveka, te ne postoje dve identične kit ajkule. Ovo daje istraživačima mogućnost da vizuelnom analitikom identifikuju i ispravno prate svaku jedinku.

Važan razlog izuzetne ranjivosti kit ajkula je taj što se kreću na malim dubinama i sporo plivaju. One više vole da lutaju po morima do dubine oko 50 metara, uprkos činjenici da mogu da rone i do 1.000 metara. Što se tiče brzine, plivaju približno pet kilometara na sat.

Foto: Shutterstock

Ustanovljen 2012. godine, Međunarodni dan kit-ajkula proslavlja postojanje ovih fascinantnih morskih životinja koje, kako naučnici vole da se našale, imaju lice koje samo majka može da voli! Nažalost, lovokradicama i trgovcima perajima ovo nimalo ne smeta, jer su njeno meso i peraja veoma skupi na (i)legalnom tržištu.

Godine 2016, IUCN je reklasifikovao kit ajkulu i prebacio je iz ranjive vrste u ugroženu, što je veoma zabrinjavajuće. Prema nekim procenama, u svetu živi samo par desetina hiljada ovih ajkula. Ima više različitih razloga zbog kojih se njihov broj smanjuje, pa se osim izlova sve češće spominju sudari sa brodovima i zapetljavanje u ribarske mreže.

Okeanski život veoma je ugrožen sve većom količinom plastičnog otpada. Kit ajkula može lako da proguta plastiku, a kada se to dogodi, ona obično umire od gladi, jer više ne može da jede, budući da joj se plastika zaglavi u digestivnom traktu.

Posle čitave ove priče nije teško shvatiti zašto su životi tolikog broja kit ajkula ugroženi i zbog čega treba da zaštitimo ovu ugroženu vrstu.

(Daysoftheyear/Telegraf.rs)