Otišao je Života, 15-godišnji pas kome je ostalo samo 10 zuba u glavi: Voleo mornarsku majicu i Čačanku Janu

Kad neko dobije ime Života, to je već znak da se radi o nekome ko treba da bude pun života i radosti. Tako je bilo i sa psom nazvanim Života koji je uživao da se slika odeven u mornarsku majicu čije boje nažalost nije mogao dobro da vidi, a pred kraj života shvatio je da najviše voli jednu Janu.

Priču o Životi ispričala nam je njegova udomiteljka Jana Perišić, mlada dama iz Čačka koja brine o napuštenim, bolesnim, zlostavljanjim i nemoćnim kućnim ljubimcima.

Preporučujemo

Jana kaže da je Života bio pravi životni saputnik, ali vreme nažalost nije radilo za njih dvoje. Ipak, devojka je zahvalna i na godini koju su ona i Života proveli zajedno, u društvu Janine porodice, prijatelja i drugih pasa i mačaka o kojima brine.

Života je imao oko 15 godina kad se našao van doma u kome je dotada živeo. Star i nemoćan, dugo je bio na ulici gde su ga šutirali, a kad bi ušao u neki lokal da se ugreje, najurili bi ga kao da je radio nešto strašno. A on je tražio samo malo parče poda u toplom. Hvatali su ga i radnici zoohigijene, ali je sticajem okolnosti ipak ostao na ulici: dosta ljudi ga je poznavalo, hranili su ga i brinuli o njemu.

Jedan dan promenio je Životin život.

Jana ga je odnela veterinaru kako bi proverila da li je čipovan. Negativan odgovor čitača, tužne Životine oči i njegov strah koji je prosto izbijao iz pogleda prelomio je u Jani odluku da ga odvede u svoj dom.

Nikad nije imala iskustva sa starim psima i u podsvesti je znala da nije dobro što ga je dovela, jer je svoje srce svesno pripremala za slamanje.

Nedelje su prolazile, a Jana i Života su polako, ali sigurno pronalazili zajednički jezik i gradili poverenje i prijateljstvo. Teško je kad u kuću dovedete starog psa čije navike, život, zdravlje i ćud ne poznajete, a želite da mu pomognete da ne bi ostao na ulici, sam i odbačen, jer je star.

Godine lošeg iskustva i života konačno su ostale iza Živote i Jana je odlučila da ovaj pas ostane kod nje, do kraja života. Nije ni pomislila da ga udomi drugom vlasniku, jer, kako nam je rekla, Životine tužne oči zauvek bi je proganjale. Zato je Jana odlučila da Života ostane kod nje i doživi maksimum godina koliko mu je preostalo, ali na dostojanstven način.

Života nije imao ni 10 zuba u vilici, polako je gubio vid i postajao je dementan, ali je i dalje rado pratio svoju novu vlasnicu koja mu je bila najbolji prijatelj. On je dočekivao i ispraćao napuštene životinje o kojima je Jana brinula, drugovao sa više od 50 spasenih pasa i mačaka do njihovog udomljavanja, olakšavajući im socijalizaciju i boravak u privremenom smeštaju.

Života je bio divnog karaktera i svim napuštenim životinjama bio je kao učitelj i mentor.

Starost može da bude bezbrižna i lepa, ali je za Životu imala drugačiji scenario: njegova demencija je postajala sve jača, pa je Života u jednom trenutku odlučio da više nema svrhe da se bori protiv svojih godina. Napustio je svoju Janu na Svetog Stefana, 9. januara 2025. godine. On je ispunio živote svih ljudi koji su ga voleli i ostavio veliku prazninu u njihovim srcima.

Na poslednjem udisaju, priseća se s tugom Jana, podigao je repić i mahnuo njime u znak poslednjeg pozdrava...

(Telegraf.rs)