Veterinari otkrivaju zašto i najdlakaviji psi i mačke nisu dovoljno zaštićeni od zime i mraza

Kada zima pokuca na vrata i prvi mraz prekrije dvorišta, ljudi koji imaju kućne ljubimce veruju da su psi i mačke krznom prirodno zaštićeni od niskih temperatura. Međutim, veterinari upozoravaju da je ovakvo verovanje samo jedna od čestih zabluda koja može ugroziti zdravlje ljubimaca, navodi Veterinarian Maynard.

Preporučujemo

Iako se čini da dlaka predstavlja dovoljnu izolaciju, zimski uslovi stvaraju kombinaciju hladnoće, vlage, vetra i leda koje nijedna dlaka ne može potpuno da neutrališe. Čak i rase koje potiču iz hladnijih krajeva ne mogu dugo da izdrže kada je vazduh leden, kada vetar pojačava osećaj hladnoće ili se vlaga zadržava na šapama i stomaku. Osetljive kategorije ljubimaca: štenci, stariji psi, bolesne životinje, mačke kratke dlake ili one oslabljenog imuniteta, nalaze se pod najvećim rizikom kada temperature padnu.

Hladnoća, dehidratacija i stanje šapa ljubimaca

U domaćinstvima tokom zime najveća greška je pretpostavka da je ljubimcu napolju "prijatno" zato što izgleda aktivan, istražuje okolinu ili trči po snegu. Istina je da i kratkotrajni boravak na veoma niskim temperaturama može da dovede do hipotermije, naročito ako je prisutan vetar ili se dlaka nakvasila.

Veterinari navode da životinje u hladnom periodu često ne pokazuju odmah znake nelagodnosti, pa vlasnici ponekad pogrešno procene da im je prijatno. Upravo iz tog razloga preporučuje se skraćivanje boravka napolju, posebno tokom jutarnjih i večernjih sati kada je mraz najintenzivniji.

Hladno vreme donosi još jedan problem kome se često ne poklanja dovoljno pažnje: to je dehidratacija. Ulazak u zagrejane prostorije isušuje vazduh, pa se i ljubimci brže dehidriraju, iako vlasnici to retko primećuju, jer životinje manje zadihano reaguju nego leti. Redovno obnavljanje sveže vode zimi je jednako važno kao i tokom toplih meseci. Ako ljubimac boravi napolju, važno je sprečiti da voda u činiji zaledi. Keramičke ili plastične posude znatno su pogodnije od metalnih koje brzo gube temperaturu i mogu biti neprijatne za ljubimce.

Posebna pažnja mora se posvetiti šapama. Hemikalije za odmrzavanje, so na putevima i ledu, kao i zaleđene površine koje pucaju pod pritiskom, mogu dovesti do niza problema: iritacija, sitnih posekotina, rana koje lako mogu da se inficiraju, pa čak i odvajanja delova jastučića ako se led zalepi za kožu.

Nakon svake šetnje potrebno je pažljivo očistiti šape i stomak, ukloniti eventualne grudvice leda, osušiti kožu i proveriti da li postoji crvenilo ili osetljivost. Ukoliko je koža sklona pucanju, veterinar može preporučiti zaštitni balzam ili mast, a kod ljubimaca posebno osetljivih na hladnoću korisna su i zaštitna obuća ili mekane zimske čarapice.

Zimska aktivnost i rizici boravka ljubimaca na otvorenom

Zabluda je i da zima automatski smanjuje potrebu za aktivnošću. Iako hladno vreme može skratiti šetnje, neophodno je obezbediti dovoljno mentalne i fizičke stimulacije u kući. Nedostatak aktivnosti može dovesti do gojenja, ukočenosti zglobova, povećane nervoze, destruktivnog ponašanja i anksioznosti. Interaktivne igračke, mirisne igre, postavljanje prepreka u stanu ili brza serija kratkih treninga mogu značajno doprineti održavanju vitalnosti životinje.

Još jedan skriveni zimski rizik dolazi iz garaže i dvorišta – antifriz. Ova tečnost ima sladak ukus koji privlači ljubimce, a i najmanja količina može biti fatalna. Veterinari ističu da se prosuti antifriz mora odmah ukloniti, a ambalaža čuvati van domašaja. Opasnost predstavlja i situacija kada se mačka lutalica sakrije u motor automobila kako bi potražila toplotu. Pre pokretanja vozila korisno je pokucati po haubi ili na kratko otvoriti poklopac motora, kako bi se sprečile tragične posledice.

Ljubimcima koji provode deo vremena napolju neophodno je obezbediti topao i suv zaklon. Kućica mora biti izolovana, podignuta od tla, zaštićena od vetra i opremljena suvom prostirkom. Vlažne tkanine nikada ne treba koristiti – slama ili seno predstavljaju mnogo bolju, suvu i toplu izolaciju. Čak i tada, boravak napolju treba svesti na minimum, a u ekstremnim vremenskim uslovima životinja mora biti unutar doma.

Veterinari zaključuju da je najvažnije razumeti da svaki ljubimac ima jedinstven prag tolerancije na hladnoću, koji zavisi od rase, starosti, zdravlja, telesne mase, debljine dlake i individualnih navika. Ako se vlasniku čini da je napolju suviše hladno, velika je verovatnoća da je i ljubimcu neprijatno. Zimsko vreme zahteva oprez, ali uz dobru pripremu i pažljivo praćenje znakova nelagodnosti, ljubimci mogu ostati sasvim bezbedni sve do proleća.

(Telegraf.rs)